Мијаци – старо српско племе

Мијаци насељавају огромно подручје у западној Македонији, између Гостивара, Дебра, Кичева и Струге. Они су се још у средњем веку из Албаније доселили у Македонију, где су се склонили од турске најезде и исламизације.

Своја насеља у западној Македонији градили су на великим висинама од 1.200 до 1.500 метара тако да она данас личе на птичја гнезда свијена на камену.

Поштовали су конфигурацију терена и на терасастим површима градили велике куће од камена на по два и три спрата. Не само у арахитектури већ и у свему другом што су радили Мијаци су уздизали лепоту.

То старо српско племе осим великих градитеља изнедрило је и бројне зоографе и дрворезбаре, који су својим делима украсили многе цркве у Македонији, Србији, Бугарској и Грчкој.

Једно од најлепших дела византијске уметности, иконостас у манастиру Свети Јован Бигорски је рад Мијака браће Петра и Марка Филиповића који су читаву Библију, филигранским рукописом, исписали у ораховини.
Мијаци имају своју заставу, свој календар као и свој тајни језик, бошкачки, којим су се као градитељи и печалбари споразумевали између себе.

До пре једног века Мијаци су били и чувени сточари који су до 1918. године имали више од 120.000 оваца. Њихов качкаваљ извозио се у САД.

Многи Мијаци данас се изјашњавају као Македонци, а само мањи број као Срби, али и једни и други и даље славе крсну славу.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић