Град пустих кућа, фабрика, улица и пустих живота

Хрватска војска је 28. и 29. јула 1995. године уништила 98 одсто инфраструктуре у овој општини и 95 одсто стамбених објеката. После рата Грахово су звали „кабриолет град”, јер готово да није било куће нити стамбене зграде са очуваним кровом у овом месту.

Више од 50 одсто кућа још није обновљено, нити иједна од шест предратних фабрика које су запошљавале око 2 500 људи. Пре рата Босанско Грахово је имало нулту стопу незапослености и увозило је радну снагу из суседних општина. До 1992. године Босанско Грахово је било међу 15 најразвијенијих општина у БиХ, а данас је у врху најнеразвијенијих.

Много тога што живот у граду чини пристојним и достојним данас у Грахову нема. Нема ниједног вртића, нема средње школе, ниједне банке, ни банкомата, нема пијаце, ниједног хипермаркета нити тржног центра, нема градског ни међуградског превоза, а готово 40 одсто подручја Грахова је и даље без струје иако је од завршетка рата прошло готово три деценије. Првог лекара Граховљани су добили тек ове године, а пре рата имали су дом здравља и болницу са 20 лекара. Због свега тога у Грахово се вратио тек сваки петнаести предратни становник ове општине. Многи и немају где да се врате, јер им куће нису обновљене, а и да имају од нечега треба живети.

Већина повратника у овом месту живи од сточарства и довија се како зна и уме да би преживела. Међу њима има и младих и успешних пољопривредника, као што је 30-годишњи Данијел Мандић који има стадо од 420 оваца. Он је један од ретких који се након завршетка студија вратио у Грахово где је запатио мање стадо које је данас нарасло на 420 оваца. Данијел је данас једини сточар са факултетском дипломом у Грахову и једини са високом стручном спремом на Заводу за запошљавање у овој општини која је имала два послератна градоначелника са основном школом.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баринијан Шашић