Отмица у станици Штрпци, мрак између два тунела

Година је 1993, друга година грађанског рата у Босни и Херцеговини, време инфлације у Савезној Републици Југославији. Двадесет путника воза "Ловћен" број 671 на линији Београд-Бар отето је 27. фебруара 1993. у станици Штрпци.

Пруга Београд-Бар дугачка је 476 километара, пуштена је у рад 1975. године. На територији Србије дугачка је 301 км, на територији Црне Горе 175 км. Једним малим делом, у дужини од 9 километара, пруга пролази кроз Босну и Херцеговину, те 1993. на територији Републике Српске. Када се изађе из тунела из правца Београда, наилази се на станицу Штрпци, а одмах после станице се улази у други тунел, и воз иде даље за Бар.

У станици Штрпци брзи воз Београд-Бар није стајао. Није било планирано да стане ни тог 27. фебруара 1993. године, али су отмичари, припадници јединице "Осветници", под командом Милана Лукића, ушли у кућицу у којој је седео отправник возова и наредили му да заустави воз.

Двадесет одведених путника касније је убијено у околини Вишеграда. За отмицу су судила три суда у три државе. У Београду се, 30 година касније, и даље води процес. О отмици и убиству путника из воза 671 у емисији говоре: Наил Кајевић, брат отетог Нијазима Кајевића, Селма Мемовић Чоловић, ћерка отетог Фикрета Мемовића, Демир Личина, син отетог Иљаза Личине, Самка Ханић, снаха отетог Мухедина Ханића, адвокат породица отетих Велија Мурић, публициста из Пријепоља Улвија Мушовић, писац Александар Тутуш и сликар Мирза Жупљанин.

Аутор: Стеван Костић.