недеља, 02. окт 2022, 13:10
Велика Плана - стопама Карађорђа
На левој обали Велике Мораве, у срцу Подунавског округа, постоји једно тихо место у коме људи праве мале али праве кораке. Велика је Морава, богата је њена историја, раскошна је природа, велика су срца људи који овде живе, па зато ова варош достојно и носи име - Велика Плана.
Са око педесет хиљада становника и земљорадњом као примарном делатношћу, Велику Плану најпре ћете препознати по њеним људима - веселим, добрим и срећним појединцима који знају и од малих, свакодневних догађаја да направе велике светковине.
У минулим вековима много пута се налазила у центру збивања која су одредила пут Србије, али никад тако јако и тако непоновљиво као једног врелог јулског дана 1817. године када су је један храст и један стари луг заувек уписали у историју.
Радовањски Луг данас је лепо уређен спомен комплекс и место које током целе године обилазе многи поштоваоци српске историје. Осим храста, испод кога и сада може да се види првобитни гроб Карађорђа, овде се налази и спомен црква Светог архангела Гаврила. Подигао ју је вождов унук, краљ Александар I Карађорђевић, а народ ју је прозвао Захвалница, у знак захвалности за сва дела вође Првог српског устанка. Сваке последње недеље ујулу, такође, традиционално се организују и надалеко познати „Вождови дани".
Села око Велике Плане врве од занимљивих локалитета и места вредних посете. У порти цркве Светих апостола Петра и Павла у Лозовику налази се прави драгуљ народног градитељства - стара црква брвнара, једна од неколико које се и данас могу видети на територији Велике Плане. Црква је подигнута у време кнеза Милоша Обреновића након добијања хатишерифа 1830. године којим је кнежевина Србија стекла самосталност.
Посетите Велику Плану и видећете - прави одговор крије се у изненађењу. У дивном ишчекивању да откријете непознато. У времену које проведете у њој и људима које ту упознате. А та срећа је, баш као и Плана - Велика.
Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Наталија Богдановић
Новинар: Александар Терзић
Организација: Милан Милосављевић
Сниматељи: Александар Ховјетски, Милош Димитријевић
Монтажа: Немања Радић
Коментари