Читај ми!

Портрет једне љубави - пером и кичицом

Пером и кичицом о женама у српској књижевности и уметности, о животу, љубави, заједничком књижевном и сликарском раду, иза кулиса о Десанки Максимовић и Сергеју Сластикову и Полексији Тодоровић и Стевану Тодоровићу.

Носили су је кроз живот различити ветрови а она се сетно смешила и радознало гледала изазовима у очи. Песникиња детињства небројених генерација, песникиња водиља многих младих, нежних песничких душа... Одакле та снага крхкој, симпатичној и надасве благој Десанки Максимовић. Колика је подршка и снага у њеном животу и стварању био Сергеј Сластиков, њена велика љубав, човек који ју је стрпљиво чекао и одрекао се своје глумачке каријере како би остао у Београду.

Цео живот или само трен стане у њене стихове, или је то само једна туга, или једна радост.
Ваљевци су у њеној поезији препознали песнички занос, на чијим крилима су настале и све песме икад написане. Овековечили су тај однос Спомеником Песништву. Лирска душа у њој бунила се против монументалног споменика за живота, али своје је перо ставила наспрам мача... Радовала се сусретима са књижевницима, децом и другим таквим приликама.

Иако је биографија песника у његовим стиховима, како је говорила, завирили смо мало иза кулиса и ослушнули дамаре Бранковине која ју је инспирисала и приче оних који су Десанку Максимовић и Сергеја Сластикова познавали.

„Хоћу Стеву, другог нећу"! Био је то прилично смео узвик младе Полексије, ћерке угледног дипломате, књижевника и педагога Матије Бана и Маргарите Бан. Дала је себи за право да бира будуђност и изабрала Стевана Тодоровића, сликара. Млада, образована Полексија похађала је сликарску школу и, уз подршку родитеља, корачала крупним корацима за патријархално доба у коме је одрастала. Стасавала је као сликарка уз Стевана Тодоровића, њеног супруга који у Београд долази доносећи европске идеје, покушавајући да у сликарству оствари свој наум не слутећи да ће утабати пут новим генерацијама сликара. Био је и један од оснивача Првог певачког друштва у коме Мокрањац уводи хорско певање, учествовао је и у оснивању Српског народног позоришта, Фискултурне академије, Соколског друштва... Био је ренесансна личност. Полексија је стварала заједно са Стевом Тодоровићем, али се изборила и за своје место међу сликаркама тог времена. Њен допринос сликарству није занемарљив.

Пола и Стева срели су се у бурном времену, градили своју љубав и каријере сликара, остављајући траг у развоју Београда. Чика Стева и тета Полексија, како су их Београђани често звали, целог живота ходали су руку под руку. Њихова љубав живи међу сликама и у причама хроничара.

О снажним женама које су биле покретачи нових тендеција у уметности и животу у Србији, о њиховом уметничком делу и нежним записима који осликавају живот говоре: Бојан Ђорђевић, историчар књижевности, Радмила Милакара, сестричина Десанке Максимовић, Драгиша Меденица, фото-репортер, Зоран Божић, Спомен-комплекс Бранковина, Наталија Марковић, кустос, Никола Кусовац, историчар уметности, Бранка Цонић, директорка Дома Јеврема Грујића, Андреа Миливојевић, историчарка уметности.

Ауторка: Радица Смиљковић
Редитељ: Бојан Воркапић
Уредник: Југослава Ђурица
Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић
Монтажа: Весна Грба

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње