Ни Војска није оно што је била

У Војсци, селу необичног имена које се налази код Свилајнца, живот без прекида траје више од једног миленијума. То село, које је до пре 30 година имало око 2.200 становника, остало је без 70 одсто свог становништва. Неки су отишли у свет, трбухом за крухом, а неки су се преселили на онај свет.

На Великој Морави у селу Војска, војска је саградила највећи висећи мост који је 1969. у време када је завршен, био највећи мост те врсте у бившој Југославији.

Са прилазима, мост је дуг 225 метара и он је најближа веза становницима Војске и Багрдана ка Јагодини и Свилајнцу. Мост је широк свега два метра тако да се на њему не могу мимоићи аутомобил и пешак када се нађу у исто време на мосту. Мост је још увек у функцији и данас је права атракција.

У Војсци је рођен један од највећих јунака Првог српског устанка Стеван Синђелић. Погинуо је у бици на Чегру пуцајући у барутану, која је дигла у ваздух 6.000 турских војника, али и Стевана Синђелића и његове саборце.

У Војсци постоји и удружење мираџија „Црни гавран" које броји око 50 чланова.

„Човек који је осуђен на смртну казну, па му другостепени суд то преиначи у доживотну робију. То је мираџија", каже своју дефиницију домазета Божо Петровић, један од мираџија из Војске.

Војска је село вредних људи који обрађују неколико стотина хектара земље, а многи од њих деценијама су живели од плетарства, правећи од врбовог прућа баштенске гарнитуре, корпе и бољи живот.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић