Срби у Истанбулу

У години која је на измаку навршило се пет векова од како је Сулејман Величанствени са собом у Цариград повео 2.000 српских породица из Београда.

Они су, након Сулејмановог освајања Београда, одведени као робље и радна снага која би одржавала римски водовод и девет извора са којих се Цариград снбадевао водом. Сулејман је у Београду затекао изузетно очуван и одржаван римски водовод. Сличан је постојао и у Цариграду, који након заузимања Османлије нису знале да одржавају и зато је повео београдске Србе како би одржавали изворишта и тај водовод. Део њих тада се населио уз Цариградску тврђаву, у махали која се и данас зове Београдска, део на простору где су били извори које су Срби чували и одржавали, а који се данас зове Београдска шума, а део њих на периферији Цариграда који се још увек зове Београдско село.

Само пола века касније из Јагодине и околине принудно је одведена нова група Срба у Турску која је насељена у Галипољу. Тиме нису завршене принудне сеобе Срба у Османско царство.

Дервишмом, односно данком у крви у Турску је одведено на хиљаде изабраних српских дечака са простора Србије, Босне и Далмације.

У периоду од 1543. до 1612. године на турском двору било је десет великих везира српског порекла. Велики везир је имао улогу султановог заступника и заменика, у чијим рукама је практично била извршна власт. Први велики везир српског порекла био је Махнуд паша Анђеловић, који је ту титулу стекао за време Мехмеда Освајача, а касније звање великог везира добијају Ахмед паша Хереговац, Рустем паша Опуковић, Омер паша Латас, Махмуд паша Бушатлија и Мехмед паша Соколовић, највећи и најпознатији међу великим везирима који су били српског порекла. Многи од њих допринели су успону и слави Oтоманског царства.

Осим њих, на османском двору било је још 23 везира српског порекла, затим осам капудин паша, односно адмирала, на десетине беглербегова, тј. управника пашалука и спахилука, на стотине високих административних службеника, учитеља и преводилаца, као и на хиљаде јањичара у турској војсци.

Срби су османском двору дали и две принцезе, Оливеру Лазаревић ћерку кнеза Лазара, удату за Бајазита Првог, који је постао султан после Косовског боја и Мару Бранковић удату за Мурата Другог, која је подигла Мехмеда Освајача. Он је касније заузео Цариград.

Шта су Срби још дали Турцима, а шта су кроз векове, у процесима акултурације и асимилације, примили од њих, почев од језика, преко кухиње, па до менталитета, сазнаћете у новом издању Квадратуре круга.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић