Рат ми је узео три сина, више не пјевам само кукам

За време рата у Босни и Херцеговини, Јока Миловановић из Лопара је изгубила три сина. Најмлађи син Трипун имао је 21. годину када је погинуо, а Миодраг две године више. Њих двојица погинули су у истом дану 1993. године. Две године касније, пред сам крај рата, погинуо је и њихов најстарији брат Ђојо.

„Одгајала сам их у сиротињи. Отхранила да ме замјене, а не да их сахрањујем" - кроз сузе говори ова 86-годишња старица коју живот нимало није штедео док је, од једне рударске плате на шкртој, планинској земљи, подизала десеторо деце.

Бол за изгубљеним сином исти је код сваке мајке, без обзира на веру и нацију, али не постоји права мера којом се може измерити бол мајке која је за кратко време сахранила три сина.

„Све ме то разбољело. Како сам почела да копам ђецу више не могу ни да једем. Ништа више није слатко, већ горко. Откад сам сахранила њих тројицу, више не пјевам, само кукам" - са грчем на лицу јада се Јока која каже да јој више ништа не треба, сем речи утехе.

Рањеној души, речи утехе, често су потребније и драгоценије од било чега материјалног. Нажалост, таквих речи све је мање у људима, као што је и људи све мање у овом рашчовеченом времену.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић