Било једном у Београду - Глас Трећег света

У Београду се 1961. године са великим ентузијазмом говорило да је Прва конференција несврстаних „глас малих и слободних". Из Америке су стизале поруке да ће руски медвед, уколико не буде спречен, на крају покуцати на врата несврстаних нација. Руси су били уверени да ће се несврстани на крају сврстати. Из Париза је Жан Пол Сартр поручивао да је појава несврстаних нација највећи догађај нашег времена. Из Лондона Бертранд Расел да скуп у Београду може бити почетак веома важног развоја.

Све се дешавало у годинама када је свет био на ивици нуклеарног рата и када су само два човека, у Вашингтону и Москви, могла да доведу до краја цивилизације. Идеолошки веома шаролик свет остатку планете је у Београду 1961. објашњавао шта то значи активна и мирољубива коегзистенција.

Био је то прави почетак несврстаних, идеје која се међу бившим колонијама, а тада новим независним државама, појавила најпре у Азији. Идеје која се јавила после Другог светског рата, али која је дуго сазревала.

Неколико места и градова било је важно на путу ка првој конференцији, а можда је најважнији сусрет на Брионима у јулу 1956. Тада су се срела три човека са три континента који ће бити стубови несврстаних - Тито, Нехру и Насер.

Шта је идеја несврстаних значила за сваког од њих и за њихове земље, зашто се уопште појавила та идеја, зашто несврстани нису желели да се приклоне ниједној од две велике светске силе током Хладног рата, какав је био њихов утицај у међународним односима?

Видећете како се брусила идеја несврстаних - од Бриона, преко Бандунга, Њујорка, Kаира до Београда. Зашто је скуп Београду за афричке лидере био „као да сунце почиње да греје", како је то описао један члан југословенске делегације. Након скупа у Београду први пут је употребљен термин „трећи свет", свет који ће у једном тренутку имати веома јак и важан глас у међународним односима.

Екипа РТС-а посетила је Индију и Египат, разговарали смо са историчарима, дипломатама, али и ретким живим учесницима Kонференције у Београду 1961. године.

У филму „Било једном у Београду - Глас Трећег света", говоре: Абделхаким Абдел Насер, син Гамала Абдела Насера, Мухамед Фајек, бивши саветник Гамала Абдела Насера и учесник Kонференције несврстаних у Београду 1961. године, индијски историчари Мадхаван Палат и Kапил Kумар, некадашњи амбасадор Индије у Београду Лакан Мехоротра, историчар из Лондона Светозар Рајак, историчари из Београда Јован Чавошки и Александар Животић, бивши припадник Ратне морнарице Индонезије Јозеф Викторијанус Арјоно.

Аутор филма: Стеван Kостић

Сниматељ: Сима Димитрић

Тонски сниматељ: Зоран Тарабановић

Монтажер: Бојан Филиповић

Продуцент: Стефан Радоњић

Графичка обрада: Емануела Тасан Лукић

Реализатор: Весна Тадић

Новинари сарадници: Ђорђе Славковић и Игор Топаловић

Музички уредник: Доброслав Предић

Дизајнер звука: Бојан Манговић

Колор корекција: Никола Станкић

Стручни консултати: Драган Богетић и Драган Бисенић