Путопис по Ирској, други део, новогодишњи серијал

Мемедовић: "Ирска је одувек била на мојој листи авантура које треба забележити камером. Ове године сам радо прихватио позив Марка Кеатинга, кога се вероватно сећате из ранијих емисија. Он је Ирац који је са својим псом Пајом пешачио од Београда до Крфа и назад. Тада смо камером пратили његову акцију којом одаје почаст ирским и српским борцима из Првог светског рата, а уједно и помаже данашњим малим херојима који се боре са опаком болешћу.

Овога пута, Марк Кеатинг нас дочекује у Даблину. Иако су наше главне теме у природи, нисмо могли да не прошетамо улицама главног града и да не завиримо бар у један паб. Одмах сутрадан крећемо пут по овој зеленој земљи. За укупно девет дана снимања и пређених више од 3 000 километара имали смо времена да упознамо природу, начин живота и наравно људе ове земље.

У пејзажу су се смењивала зелена поља пуна коња, оваца и крава, чисте реке, језера црна као њихово пиво, и планине које тек понегде пресецају хоризонт. На крајњем западу смо дошли до Атлантског океана и чувених литица - Clifs of Moher, а нисмо пропустили ни прилику да се укрцамо у брод и пређемо на једно од многобројних малих острва надомак западне обале.

У свим градовима на свету је мање више исто, али рурални предели осликавају прави начин живота у једној земљи. У Ирској се и даље живи од сточарства и без обзира на данашње трендове и миграције, земље и стоке се нико не одриче. Ретко где се може видети оволики број оваца, крава и коња док се само возите колима. А ми смо посетили фамере, одгајиваче као и највећи вашар коња у Европи. У малим местима и по селима осећа се дух традиције, мирише чај и домаћи хлеб, а живот тече лагано између куће, пашњака и наравно локалних пабова где упознајемо прави дух овог народа.

Ирци су веселији и срдачнији од свих других народа које сам кроз своја путовања сретао и упознао. Они су речити, отворени и увек спремни за разговор иако сам имао потешкоће да разумем њихов енглески а поготово Ирски (Гејлик). Али, као и код нас, све се превазилази за столом и уз чашицу. Ирци ће вас радо позвати у свој дом, али још радије у локални паб где се обавезно пије Гинис пиво, слуша традиционална музика а неретко се и заигра. Посетили смо и један фестивал традиционалног плеса где заједно и млади и стари кроз дружење, песму и игру чувају традицију. Путујући по овој земљи, уочио сам доста сличности између наша два народа. Историјска веза између Срба и Ираца је дубока и досеже све до времена када су Келти боравили на овим просторима."