Око магазин: Филип Филиповић, задња пошта Куршумлија

Пре годину дана били смо у Куршумлијској Бањи. За њега је то био само још један обичан дан на послу, а ми смо после тог снимања и те емисије почели мало другачије да гледамо на живот у Куршумлијској Бањи и селима уз административну линију.

Шта се променило за годину дана?

Прошли пут кад смо били у Куршумлијској Бањи, било је снега и температура је тог дана била 19 степени испод нуле. Пешачили смо три и по сата до прве куће да однесемо пошту и да видимо како људи живе у овим крајевима. После те емисије, многи су видели у каквим условима ради поштар Филип Филиповић. Било је и оних који су говорили да ће му купити ски-санке, да може лакше и брже да се пробије по снегу, али до сада ништа од тих обећања.

Ми смо обишли четири села и исто толико породица, а поштар Филип Филиповић мора де обиђе двеста кућа, како би поделио пензије, рачуне, писма и што је још важније, да им однесе храну и лекове, да поразговара са свима, као што смо и ми сада. Овде већина живи животом, који је по свему ближи XIX веку, али наравно нису их заобишли ни ови савремени проблем из XXI. Због свега, Филип се понекад, са разлогом пита, да ли им помаже, зато што је ту за њих и зато што они делом и због њега остају у овим брдима, или би за све било боље и лакше да није тако. Да оду тамо, где има путева, сигнала за телефон, интернета и посла од којег могу да живе и школују децу. Тешко је сада имати неки добар одговор, али статистика нам каже да за неко време, ако се ништа не промени, одговори неће бити потребни.

Уредник: Горислав Папић
Аутор: Далибор Жарић