среда, 18. јан 2017, 14:05
Траг: Шанко си Бонка залиби (Шанко заволе Бонку)
Полусатна телевизијска документарна емисија о судбини виолинисте Шанка Дишковића из Великог Извора код Зајечара, говори и о стањима људске душе о нијансама које боје живот и обележавају га.
У другој половини 19. века, сиромашни младић Шанко је заволео прелепу девојку Бонку из богате куће. Љубав обострана, страствена, младалачка имала је бројне сталешке препреке. Волели су се годину и по дана када је Шанко морао да оде у Српско-турски рат. Када се после две године вратио у своје село, сазнаје да су Бонку родитељи обећали богатом старијем трговцу из Неготина. Бонка условљава родитеље да јој на свадби свира примаш Шанко. Тако је и било. Искористила је прилику и позвала га у своје одаје да се опросте. У тој соби догодио се злочин. Постоје бројне верзије догађаја, од тога да је Бонка тражила од Шанка да је убије, до тога да је она водила његову руку у којој је био нож.
На суђењу Шанко признаје злочин. Бива осуђен на двадесет година робије, иако никада није доказано да ли се радило о убиству или самоубиству. Верује се да је Шанка Дишковића после неколико година робије, амнестирао сам краљ Милан Обреновић, када је неком приликом обилазио затвор у Пожаревцу. Он је то учинио када је чуо виолину и прелепу баладу о трагичном крају велике љубави.
Прича обилује документима и сведочењима о Зајечару који од Турске касабе постаје град. Живот је пулсирао у кафанама у којима је до краја свог живота свирао Шанко Дишковић са својим оркестром, за који се причало да музицирају боље од Цицварића.
Балада је испевана на великоизворском језику који осим у селу Велики Извор код Зајечара, говоре само још у Дубљу код Свилајнца и у селу које се такође зове Велики Извор, а налази се 80 километара од Софије, у суседној Бугарској. У емисији говоре потомци Шанка Дишковића који живе у Зајечару. Један од наратора је и Ирена Јовић Станојевић која је написала књигу "Шанко си Бонка залиби".
Народни музеј Зајечар ће ове године предложити националном комитету да ова балада буде стављена на листу нематеријалног културног блага Србије. Песма и данас живи у извођењу реномираних уметника. Први пут је снимљена 1925. године у Бечу и примерак те плоче приказан је у емисији.
Аутор: Вања Чолић
Сниматељ: Драган Ристић
Уредник: Љубисав Алексић
Одговорни уредник редакције Актуелности: Драган Стојановић
Коментари