100 сенки над Београдом: Прича о Лазару Пачуу

Иако овај феномен, наравно, није искључиво "Српски случај", занимљиво је завирити у биографије моћних људи, који су са државним ауторитетом, упражњавали власт и одређивали судбину свог народа.

Па ипак, чини се да су прохујала времена, са собом у повест однела достојанствене људе, који су својим даром, државничким умећем, успевали да чине потезе за опште добро, а ироничан је утисак, да су српски државници, били на нивоу поверених функција, искључиво у кризним временима.

Зато данашњу причу посвећујемо једном, необичном човеку, који на политичаре и функционере баца другачије светло, светло доброљубља, способности па и саможртвовања. Уосталом, ово је прича о човеку који тражени новац није дао ни сопственом краљу.

Доктор Лазар Пачу важи за вероватно најбољег министра финансија и једног од најчеститијих и највиспренијих политичара у историји Србије. Ванредно интелигентан и образован, Пачу је, опозитно мишљењима, био занимљив и живописан човек.

Рођен је у Чуругу, марта месеца 1885. године у свештеничкој породици. Цинцарска фамилија Пачу, доселила се из јужне Србије у Бачку, још у доба патријарха Арсенија Чарнојевића. Лазар Пачу је у Цириху студирао медицину, где упознаје Светозара Марковића и Васу Пелагића и прикључује се такозваном "бакуњистичком" кругу.

Студент је привремено занесен револуционарно анархистичким идејама, које временом напушта, јер упознаје личности водећих српских радикала и будуће страначке колеге: Николу Пашића и Перу Тодоровића.

Пачу је у Швајцарској упознао и богату распуштеницу, Београђанку, Ленку Захо, са којом се оженио. Захо је од Беча до Солуна била чувена по свом богатству, а брак са не баш привлачном и нешто старијом дамом, наравно, није био из љубави, него из рачунице, јер је ова, са собом носила мираз од 5000 дуката.