Хлеб и отров Ужичке Републике

Крцуна је смрт одвела у легенду; грађани Србије су плакали за њим а после смрти Срби су у Пенезића учитавали и властите жеље и оно што би они волели да је он био.

Ко је заправо био Слободан Пенезић Крцун?

Хлеб и отров, како га је назвао Драгољуб Јовановић, Млад, леп и крволочан, како га је описао Предраг Матвејевић, највећи Србин у комунистичкој власти Друге Југославије, коме је баш борба за интересе Србије дошла главе или послушник партије који је Србин постао тек после смрти?

Да ли је Слободан Пенезић заиста био једини човек који је Брозу све смео да каже у лице, како се мењао њихов однос од хапшења Живојина Павловића и Драже Михаиловића до 1961, када Пенезића није било у првим редовима на прослави 20. годишњице устанка у његовом Ужицу?

Како то да је човек који је био шеф озлоглашене тајне полиције допринео освајању слободе у култури, уметности и на универзитету? Али и изградњи стадиона Црвене звезде, чији је био страствени навијач?

Напослетку, знамо ли 50 година касније да ли је Слободан Пенезић страдао у саобраћајној несрећи или је у питању била политичка ликвидација?

У емисији Око магазин о Слободану Пенезићу Крцуну говоре:

Социолог Слободан Гавриловић, историчари Венцеслав Глишић, Коста Николић и Предраг Марковић, Даница Милосављевић, народни херој која је то признање стекла у Пенезићевој Другој пролетерској и фудбалери Црвене звезде из времена кад је Крцун био "најважнији" Звездин навијач.

Аутор емисије: Горислав Папић