Право на сутра-Метохијски оркани

Мештани повратничког села Љубожда, у метохијској котлини, испричали су нам, да упркос венцу високих планина којима су опасани, када бура крене са Јадрана, удаљеног свега стотинак километара, овде дувају ветрови орканске јачине. Нисмо се у то уверили током краткотрајног боравка, али смо хотимице схватили да Љубожда има оно "нешто", посебност која се не заборавља.

О вековима постојања на овом простору, сведоче изузетно стари надгробни споменици, а оскрнављене плоче, које очито датирају из новије историје, о трагичним дешавањима последњих неколико деценија.

Под вихорима ратних дешавања, иселили су се мештани Љубожде, рањених срца остављајући све.

Када су се 2017. г. вратили, сви скупа су били смештени у једном подруму и упркос протестима комшија Албанаца - чекали изградњу нових кућа, за 13 породица. Сачекали и уселили се.
Сада смо у селу затекли тек неколико најстаријих мештана, који пензионерске дане проводе у завичају.

Одговоре, на нека од питања повратника из Љубожде, потражили смо у оближњем Осојану, где је седиште Привременог органа за општину Исток.

Интересовало нас је и има ли краја пропадању објекта који је 2010. г. град Београд поклонио мештанима Осојана. Уверили смо се да, иако обданиште у њему никада није почело са радом, била је потребна реконструкција, због неодржавања и демолирања.

Повратници у селу Рудице, које се налази на осмом километру од Клине, где је општински центар, највише боли што имају утисак да су заборављени, а још јаче уверење им је да на неправду не могу да утичу. Незадовољни су неравномерном расподелом помоћи и немогућношћу запослења, пре свега.

Ипак, свакодневно и њима, као и у околна села где има српског живља, стиже храна из Народне кухиње, коју организује и дистрибуира епархија Рашко - призренска и хуманитарна организација "Мајка девет Југовића".

Овдашњи повратници немају много прилике да се виђају и друже. О празницима и недељом посете оближњи манастир Будисавци. Деца им иду у школу у Осојану, ту је и амбуланта, али у целој Метохији нема педијатра, нити гинеколога, нпр. Најближи специјалистички центар је у Косовској Митровици, педесетак километара удаљеној.

У селу Берково неколико српских повратничких породица, али нерадо стају пред камере. Утисак је да су уморни од истеривања правде и указивања на неправду. Да их то више притиска од свих других препрека и потешкоћа, које их и даље саплићу у мултиетничклм окружењу, где су ране још увек незацељене...

У градићу Исток, Срба је тек неколико. Црква Светих апостола Петра и Павла је у самом центру града. У порти живи свештеник са супругом и четири сина. Дашак наде за његове парохијане.

Повремено Проклетије не могу да сачувају овај део Метохије од орканских ветрова. Љубав према завичају вратила је прогнане на огњишта. Јер су сањали страствено. Да ту и опстану, снови нису довољни.

Ауторка и уредница Татјана Манојловић