Моја лепа Србија-Ердевик

И данас, најпознатија панорама села је она на којој се виде три торња - верних чувара духовности три ердевичке цркве. Издигнути изнад бескрајне равнице Срема као да покушавају да дохвате или макар испарају небеско плаветнило. А, када у томе не успеју, окрену се ка мору зеленила око себе јер - у самом срцу Ердевика простире се парк невероватне лепоте на коме би овом малом месту позавидели и далеко већи светски градови. Ова фабрика кисеоника простире се на површини од више од два хектара. У девет дрвореда постојано расту платани, липе, чемпреси, кестен... и тако више од једног века!

Језеро Брује је последњих година омиљена локација купача у летњим месецима - локалног становништва, тако и посетилаца са стране. Уређена је плажа, има места за роштиљ, а око целог језера је асфалтиран пут идеалан за шетњу и рекреацију. Да лепота буде већа, а уживање потпуно, Брује није једино језеро у Ердевику. Ако из села кренете ка Визићу, наићи ћете на Мохарач. Окружено виноградима, ораницама и шумом ово језеро многи сматрају најлепшим на читавој Фрушкој гори.

Ердевик има још скривених бисера. Читав шидски крај препун је прича од којих неке још увек чекају да буду откривене и представљене савременим туристима и авантуристима. Једно од таквих места, је Ворово - фрушкогорско ловиште недалеко од Ердевика. У Ворову све врви од живота - осим јелена и дивљих свиња, ту је и муфлон. Прича о томе одакле она у Срему неодвојива је од приче о настанку овог места и - Титу.

Данас, Шиђани са поносом истичу да су настављачи дуге традиција узгоја винове лозе.

На територији општине под виноградима је око 800 хектара, а мештани кажу да је Ердевик главно место свих догађања која су у вези са грожђем. Много је легенди и прича о томе зашто се за Срем каже да се дели на „свињски" и „вински", испричао нам је причу.

Тако сремски кулен чини посебним и то што има заштићено географско порекло, а за савршен кулен неопходан је и тајни састојак, кажу мештани.

А, док је вештих руку локалних мајстора, вредних појединаца и спретних домаћина спремних да сачувају историју и наставе традицију - тако ће заувек и бити.

Уредник: Владимир Новаковић
Ауторка текста: Александра Богдановић