Квадратура круга-Шта је све било српско у Трсту?

Пре Гопчевића у овај град стигли су и многи други српски трговци, занатлије и морепловци из Боке Которске, Босне и Херцеговине, Далмације и Лике.

Када је 1719. године аустријски цар Карло VI прогласио Трст слободном луком, што је подразумевало знатне пореске олакшице и ослобађање робе од царина, ка Трсту са Балкана хрле; Грци, Јевреји, Јермени, Цинцари и Срби. Сви они дошли су у овај град у потрази за трговачком срећом и бољим животом. И успели су да га остваре.

За три деценије Спиридон Гоплевић, који се школовао у Бечу, тргујући житом из Русије и Украјине, успео је да створи огроман капитал који је чинио 31 брод и два пароброда и палата на четири спрата, коју је подигао у срцу Трста, на Тргу Понте Росо. Његова флота чинила је десет одсто свих трговачких бродова регистрованих у Трсту.

Пословну империју у Трсту је изградио и Јован Куртовић из Требиња, који је имао флоту од 15 бродова и који је остварио прву, директну поморску везу Европе са Америком. И Јован Куртовић је саградио велелепну палату у центру Трста, која је очувана до данас.

Кристофор Попович који је из Боке Которске стигао у Трст, имао је 10 бродова и палату у ужем градском језгру Трста.

Александар Вукасовић је на Тргу Светог Антонија саградио своју палату, у чијем приземљу је и данас једна од најстаријих кафана у Трсту „Стела поларе”, која је била стециште српских интелектуалаца, али и трговаца који су овде склапали уговоре, трговали робом и сновима.

Међу бројним палатама, које су у 18. и 19. веку у Трсту изградили Срби, јесу и палате породице Ризнић, Тодоровић, Вучетић, Квекић, Видаковић итд. Има их укупно 60 и све су подигнуте у центру Трста.

Када су економски стасали, српски трговци и бродовласници одлучили су да у Трсту саграде своју цркву. Подигли су је у центру Трста 1869. године и посветили Светом Спиридону. Био је то један од два највећа српска, православна храма у свету у то време. Црква је висока 40 метара, широка 31, а дуга 28 метара. У њу може да стане 1.600 верника. Унутрашњост храма богато је осликана фрескама и сликама у уљу, а олтар је украшен делима славних италијанских иконографа тога доба.

Срби су успели да саграде свој храм захваљујући тзв. патенту о толеранцији, који је издала Марија Терезија, којим им дозвољава да саграде свој храм и оснују српску црквену општину у Трсту.

У 18. и 19. веку Трст је био једно од четири културна и духовна средишта Срба у Европи, у коме су често боравили, радили и стварали: Доситеј Обрадовић, Вук Стефановић Караџић, Његош, Лукијан Мушицки, Алекса Шантић, Иво Андрић и отац српског позоришта Јоаким Вујић. Сви они били су гости српских трговаца у Трсту, који су уживали велики углед у овом граду који су стекли својим радом, знањем и вештинама.

Осим 60 палата, цркве и школе и вредне ризнице и библиотеке, Срби у Трсту имају и своје гробље које је заштићено као културно-историјски споменик Италије. На њему почивају све српске породице које су у 18. и 19. веку стигле у Трст. Споменици на српском гробљу у Трсту су такође српске тапије, уписане у небу и камену.

Уредник: Бранко Станковић