Моја лепа Србија-Књажевац, у недрима три Тимока

Књажевац је град препун контраста који се допуњују - он је место сусрета питомих река са дивљим и суровим планинским врховима, колоритних брда са једнобојним, магично зеленим пропланцима, уређене чаршије са још увек недирнутом природом која је окружује. Град гастрономских специјалитета, квалитетних вина и срдачних домаћина који госте увек дочекују раширених руку. Град у коме живе пријатељи...

Да могу да говоре, књажевачке обале испричале би многе занимљиве приче. Овако, неке од њих заувек је спрала вода Тимока, па су данас заувек заборављене. Неке су сачуване. Оне најзанимљивије пак, прерасле су у легенде.

Познат по надимку „српска Венеција" због три реке на којима лежи и безброј чамаца који су некада пловили по њима, али и као „мали Париз" јер кажу да је у прошлости на 100 становника овде долазила по једна кафана, Књажевац данас носи титулу "изузетна дестинација Европе".

Грожђе је неодвојиви део историје овога краја. Још давне 1927. у Књажевцу је основана Винарско-земљорадничка задруга, трећа такве врсте у читавој Србији. Задруга је 1960. прерасла у подрум "Џервин" који је био окосница развоја виноградарства у књажевачком крају. Традицију овог гиганта данас наставља више мањих породичних фирми које квантитет надокнађују квалитетом, па се Књажевац тако већ годинама с поносом налази на славној националној рути „Путеви вина".

Момци и девојке фолклорног ансамбла „Коло" Књажевчанима су до сада, осим среће и позитивне енергије, донели и многе награде. Уз свесрдну помоћ општине ансамбл путује широм Србије, али и региона, па се песме Књажевца, уз фруле и трубе, измешане са лаким корацима мајстора фолклора чују далеко, далеко...