Вавилон

Емисију настављамо поезијом Ивана Исаиловића који чита песму из збирке "За зубима“ и критичким приказом новог романа Драгана Великића, "Бечки роман", из пера Јасмине Врбавац.

Дубравка Ђурић, песникиња, теоретичкарка медија и поезије, професорка на Факултету за медије и комуникацију и антологичарк ће се представити перформансом - читањем једног одломка из своје поезије. Током интервјуа са њом, сазнаћемо и да је 2023. године у Америци објављен избор из њених седам поетских збирки "Ka политици наде (после рата)", а песме је одабрала и на енглески превела песникиња Биљана Обрадовић. Предговор је написао највећи амерички песник експерименталне поезије, Чарлс Бернстин, а препоручиле су је теоретичарке поезије Марџори Перлоф и Џулијана Спар, песникиња. Изабране и нове песме прате њен песнички развој од првих песама писаних на самом почетку 80-их па до најновијих. Прошлог месеца, у Америци је књига "Ка политици наде" награђена наградом коју додељује Северноамеричко друштво за студије србистике.

Недавно се навршило 20 година стваралаштва књижевника Ивана Потића. Од како је објавио прву збирку прича за престижну Прву књигу Матице, Потић је написао још 8 књига прозе, међу којима и "Још једном о невидљивом", "Вилењаци у живом блату" и друге, 3 збирке поезије, од којих смо представили две: "Нетачни одговори на погрешна питања" (2009), "Било би лепо да празнина има облик" (2012) и роман "Дневник неутешног космонаута" (2016) који је ушао у шири избор за Нинову награду. Потић је од почетак био подржан именима као што су Васа Павковић и Михајло Пантић који га је прозвао чукунуком авангарде. У складу са авангардним погледом на свет, Потић, иако дела из Зајечара, удаљен од збивања у центру, он је доследно бунтовног, ироничног па и саркастичног погледа на свет који се у његовим делима огледа као апсурдан, надреалан, на уској оштрици ножа између реалности и фантастике.

Емисију осмислила и уредила: Јасмина Врбавац

Режија: Марко Шотра