субота, 14. сеп 2024, 19:44
Око магазин-5.9.2023. Берански катуни-бркови деда Јова и Мартинов дом на планини
Још постоје људи који живе онако по старински, па и деца која се лепше и сигурније осећају у планини него у граду. Овде су и велики и мали видели какав је живот у стану од бетона, а како је овде - на катуну. Не треба крити, већини се више свиђа оно што град нуди, а ово је прича о неколико оних других, о последњим чуварима традиције који знају да живе и преживе на катуну.
Мартин Михајловић најмлађи је становник ког је Цмиљевица видела не зна се од кад. Једини је он од браће и сестара, сам, овако млад, изабрао да са бабом и дедом живи на катуну Џаковића. Дечак од седам година каже да је одавно изабрао живот на планини у катуну.
Кад данас некоме кажете катун, он најчешће помисли на забачено место у планини и живот у самоћи, без воде и струје. Катун је некада био, као што говори Марко Радојевић историчар из Берана, задруга, ту се одвијао друштвени, културни и сваки други живот. Да је некада, не тако давно, овде на Цмиљевици било баш тако, сведочи овај фудбалски терен, који и даље одолева киши, ветру и годинама, и овај човек, Јово Лутовац који је на том терену играо фудбал од јутра до мрака.
Некада су деца трчала по фудбалском терену, а сада је то место где коњи играју фудбал, у шали нам говори Јово. Он је једини од своје фамилије остао да живи на катуну. Сада га сви знају као горштака са најдужим брковима и најбољом фотељом на планини.
Уредник:Горислав Папић
Аутор: Далибор Жарић
.jpg "РТС ординација 7Ц-12.емисија")
Коментари