Право на сутра - Глас расељених Врање

Многи су убијени на прагу својих кућа. Они који су преживели сведоче о патњи коју су доживели. Имовину нису отуђили али не могу да се врате у своја места јер кажу да тамо не би били безбедни. Породица Миленковић је из Призрена и у том граду су им остале две куће које су уништене али имовину нису продали. Живе у општини Владичин Хан али су срцем у Призрену.

У Стублу живе Ђекићи из Станишора код Гњилана. Тамо им је остала кућа и земља. Боре се за породицу али тешкоће трају. Расељеним Србима смета што се од њих тражи да се одрекну старих регистарских таблица које указују на место њиховог порекла. Ту везу не желе да прекину јер желе да се врате на Косово и Метохију, каже Младен Ђекић.

У Стублу је и Основна школа "Вук Караџић“. Сваки ученик у њој је важан за опстанак становника на селу, каже директорка школе Јасмина Станковић и указује да школи недостаје фискултурна сала и да је потребна цела реконструкција јер је школа стара неколико деценија.

У Повреништву за избеглице и расељена лица у Владичином Хану и Врању кажу да расељени који до сада то нису учинили могу да им се обрате за помоћ како би били збринути.

У самом Врању у порти Саборног храма Свете Тројице окупљају се расељени Срби.

Међу њима је и Бранислав Цветковић из Урошевца. Каже да их је додатно намучио проблем са радним стажом, и да су им пензије испод сваког минимума. Бранислав и његова супруга живе као подстанари и једва преживљавају под старе дане.

Од своје дванаесте године у Врању живи Иван Стојковић из Урошевца. Био је дете када су 1999. године њега, брата и родитеље два дана држали наоружани припадници ОВК-а. Било је претњи и та траума ће остати у сећању заувек, каже Иван.

Ауторка емисије Светлана Вукмировић