Моја лепа Србија-Мерошина

Небројена блага Мерошина чува. Познаваоци локалне историје кажу да је овај простор један од ретких у Србији који је због рељефа, добре повезаности и услова живота, био настањен све време познате историје. Археолошко налазиште Кулина из 4. века наше ере, откривено недалеко од села Градиште, само је један од доказа за то. Пре него што су археолози рекли своје, за ово место знало је локално становништво. Прича о томе како је оно откривено данас је једна од омиљених локалних легенди.

Иако је о Кулини писао још Феликс Каниц крајем 19. века, истраживања су почела тек 1969. године када су откривени остаци базилике и монументалне цистерне са степеништем и бунаром. Историчари су тада утврдили да је Кулина заправо била византијско утврђење из јустинијанског периода сазидано од камена и опеке и некада окружено бедемом са шест угаоних кула.

Туристички потенцијали општине Мерошина тек чекају да засијају. Природне лепоте овог краја до сада су углавном биле познате само локалном становништву и заљубљеницима у лов и риболов. Последњих година, та слика се мења, а Мерошина, стидљиво открива своје чари.

Крајковачко језеро налази се на западном обронку планине Мали Јастребац. Ова оаза чисте, блиставе воде станиште је и различитих врста птица, а у околним шумама, претежно храстовим, има и доста дивљачи, па зато и не чуди што је оно све популарније и међу камперима и викендашима жељних мира и тишине, тих ретких и вредних благодети које само природа може да пружи.

Да лепота буде већа, а уживање потпуно поред Крајковачко језера ту је и најпознатији туристички локалитет општине - Облачинско језеро.

Предели у околини Мерошине плодни су и врве од живота. Становништво се углавном бави пољопривредом, пре свега воћарством, по чему су већ надалеко познати и славни. Почетком пролећа, цела Мерошина и сва брда око ње се забеле - то цвета облачинска вишња!

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текст: Александра Богдановић