Право на сутра-Расељени у Медвеђи

Од Медвеђе до Медреговца има двадесет два километра али од пре неколико година тим путем им је забрањено да улазе на имање, које се ослања на село Спонце у Медвеђи. Морају, кажу, да иду на Мердаре које је удаљено сто километара. 

Да би видели имање посматрају га са пропланка који дели административну линију. Синови Горан и Зоран Перовић покушавају да заштите имовину. Иако имају контакт са косовском полицијом, крађа имања и шуме се наставља. Зоран Перовић већ три деценије живи у Русији, али очевину на Косову и Метохији не жели да отуђи. 

У истој ситуацији су сви мештани Секираче-Медреговца попут породице Ивовић, Цицмил и других. И Радослав Милић из Орлана са дванаест старијих особа једва је 1999. године жив изашао. Остала је, каже, велика имовина.

У Сијаринској Бањи живи Милета Ивановић који је 1999. године са супругом био киднапован у Приштини. Спасио их је пријатељ Албанац, коме каже дугује захвалност што су остали живи. 

Општина Медвеђа има велике потенцијале за развој. Њена Сијаринска Бања са бројним лековитим изборима минералне воде, уз одређена улагања, могла би да оживи читав Јабланички крај. За ту намену већ су издвојена одређена средства, каже Раде Перовић, заменик председника Општине Медвеђа. 

У питању је велики простор који треба чувати становништвом са једне и друге стране административне линије каже некадашњи председник Општине Медвеђа Живојин Павловић. 

Аутор емисије: Светлана Вукмировић