Моја дедовина
Екипа популарног ТВ серијала овога пута долази у село Радичевић, надомак Србобрана. Домаћица нове епизоде је из Новог Сада. Са децом и мужем откупила је цело имање од свих осталих наследника, уз обећање да ће дедовину оживети.
Занимљиво је да село Радичевић није постојало крајем Другог светског рата, већ је настало касније. Срби, који су се доселили из Босне и Хрватске како би били радна снага у плодној Војводини, су по државној директиви - градили сукцесивно ово насеље, кућу по кућу, улицу по улицу...
Село је тако подигнуто "на голој земљи" а настајало је, по државној одлуци - у време када је свака кућа, као и ова, имала по петоро и више деце те је кров над главом био потребан свима и што пре.
Деда и баба наше домаћице су створили наслеђе за нове генерације, а њен покојни отац био је тај који је по сваку цену желео и трудио се да се имање сачува.
У дворишту ће сада опет засвирати тамбура, коју су донели преци са Кордуна - дела данашње Хрватске, из које су Срби насељавали Војводину - најпре (пре сто година) у потрази за послом, а затим и после Другог светског рата.
Многи памте време када је и ово село било препуно житеља, некада и толико да за сезонске раднике (који су као надничари долазили овде после Другог светског рата) - често није било места за преноћиште. Мештани памте да се зато дешавало да је "после напорног дана, легао је где је ко нашао места - по амбарима и шталама...".
Село Радичевић је некада био и место препуно деце. Ретки су они који се на село врате, много је напуштених домаћинстава, а и деце је вишеструко мање...
Серијал "Моја дедовина" доноси учесницима - домаћинима нешто више од 3.000 евра за набавку грађевинског материјала. Домаћини имају обавезу да потом окупе "мобу" - испомоћ пријатеља, кумова, рођака и комшија са којима ће, заједничким трудом, за само три дана завршити радове на имању предака и тако сачувати и дедовину и бројне успомене...
