Моја дедовина: Тужна прича са срећним крајем

Ово је животна прича једне Александре. Рођена у Београду, где је одрастала са бабом, дедом, ујаком и мамом јер су јој се родитељи растали кад је била мала. Јединица и мезимица код куће али највећи доживљаји су били када се колективно одлазило на дедовину у чачански крај.

Онда су од најтеже болести почели да умиру они које највише воли. Прво је отишао омиљени дека, који се тек пензионисао и вратио на дедовину. Онда је у својој 37-ој години преминуо рођени ујак. Одмах након завршетка средње школе, доживела је и да јој мајка премине и то у 48-ој години.

Александрин свет као да се рушио, део по део... Њена бака је доживела да јој оба детета умру од карцинома. Цела фамилија била је сведок како се руши једна кућа.

На ову дедовину, у селу Остра код Чачака, после несреће за несрећом - више нико није долазио...

Александру је судбина одвела у Републику Српску где се удала, а убрзо потом преминула је њена бака. Пролазиле су године, а њен муж је знао да ће доћи дан када ће морати да се врате на место са кога су потекли сви које је волела. На дедовину. Шобићи са двоје деце живе у Соколцу на Романији, у Источном Сарајеву.

Александрин деда Рајица и баба Јулија цео живот су провели у Београду али су сахрањени на дедовини у самом дворишту - у селу у коме су обоје одрасли, упознали се и одакле су кренули у велики град. Њихова наследница зна шта јој је деда поручио пред смрт - да дедовина није на продају.

Серијал "Моја дедовина" учесницима-домаћинима помаже са нешто више од три хиљаде евра да се купи грађевински материјал, а њихов задатак је да обезбеде испомоћ рођака, кумова, комшија, пријатеља. То се некада у народу звала "моба" - домаћин је памтио ко је дошао па је потом узвраћао помоћ, кад коме затреба. Ово је први такав догађај у коме ће учествовати и Александрина деца - седмогодишња ћерка Сара и петогодишњи син Вук. Биће то за њих прва велика успомена из детињства - са мамине дедовине.

Ово ће бити једна од потреснијих епизода овог серијала али прича великог преокрета...