Око магазин: Несврстани у Београду 1961-2026
У Београду се 1961. године са великим ентузијазмом говорило да је Прва конференција несврстаних "глас малих и слободних". Из Америке су стизале поруке да ће руски медвед, уколико не буде спречен, на крају покуцати на врата несврстаних нација. Руси су били уверени да ће се несврстани на крају сврстати. Из Париза је Жан Пол Сартр поручивао да је појава несврстаних нација највећи догађај нашег времена. Из Лондона Бертранд Расел да скуп у Београду може бити почетак веома важног развоја.
Све се дешавало у годинама када је свет био на ивици нуклеарног рата и када су само два човека, у Вашингтону и Москви, могла да доведу до краја цивилизације. Идеолошки веома шаролик свет остатку планете је у Београду 1961. објашњавао шта то значи активна и мирољубива коегзистенција.
Неколико места и градова било је важно на путу ка првој конференцији, а можда је најважнији сусрет на Брионима у јулу 1956. Тада су се срела три човека са три континента који ће бити стубови несврстаних - Тито, Нехру и Насер.
Шта је идеја несврстаних значила за сваког од њих и за њихове земље, зашто се уопште појавила та идеја, зашто несврстани нису желели да се приклоне ниједној од две велике светске силе током Хладног рата, какав је био њихов утицај у међународним односима? Kако се брусила идеја несврстаних - од Бриона, преко Бандунга, Њујорка, Kаира до Београда. Зашто је скуп Београду за афричке лидере био "као да сунце почиње да греје", како је то описао један члан југословенске делегације?
Аутор: Стеван Kостић
