ТВ театар: "Иванов", Народно позориште у Београду, 2020.

Грађа Чеховљевих ликова је попут Шекспирових, саздана је од противуречности, поље је судара доброг и лошег, раздраганог и тужног, комичног и трагичног. Њихови светови су нашли веродостојан израз у представи "Иванов", насталој према првој изведеној Чеховљевој драми (1887), у режији и адаптацији Татјане Мандић Ригонат.

Сцена представља неку врсту музеја, централни простор игре је омеђен оградом, као да је реч о музејској поставци, где су смештени комади стилизованог намештаја. У позадини је фиксиран огроман рам за слику иза којег су музичари и глумци који повремено излазе на сцену (сценограф Бранко Хојник). Утврђење простора као музеја схватамо симболички, у вези са репликом Лебедева: "Чини ми се као да живим у музеју реткости: гледам и ништа не разумем." Тај музеј реткости је недокучив људски живот, наша крхка осећајност, душе на ветрометини, изложене и чуване у музеју који нас подстиче да нађемо себе, кроз одразе других.

Гледаоци са три стране окружују извођаче, седе на столицама постављеним на сцени, у одсуству уобичајене театарске одвојености глумаца и публике. То је сврсисходан избор који појачава гледаочев доживљај, што је у овом случају посебно важно, имајући у виду редитељски фокус на деликатној осећајности игре, есенцији Чеховљеве драмске поезије безнађа.

Улоге: Никола Ристановски, Нада Шаргин, Марко Баћовић, Бранко Видаковић, Бранка Петрић, Данијела Угреновић, Хана Селимовић, Ненад Стојменовић, Вања Милачић, Никола Вујовић, Бојан Кривокапић...

Уредник ТВ театра Ана Тасић