Траг: Женидба Краљевића Марка, жива традиција Срба у Штрпцу

Како је историјска личност постала централна фигура једног обреда и шта Краљевић Марко, али и сам догађај, значе данас Србима на Косову.

Краљевић Марко, снаша, односно млада, кум, стари сват, барјактар и остали сватови сваке године на дан Белих, Проштених поклада или Прочке, како се празник зове у

Одбрана од злих сила

У поворци учествују мушкарци од 15 до 40-ак година. Уз велику буку поворка креће ујутру око девет часова и пролази улицама овог места. Становници Штрпца знају за тај догађај и они, пре него што поворка прође поред њихових кућа, изађу испред капија и дочекују учеснике опхода. Испред поворке иду два, три маскирана попа и гочобија, фигура која удрајући о гоч оглашава, најављује пролазак маскиране колоне.

Млади краљевићи и снаше, друго лице под маскама

Становници Штрпца дарују гочобију и прикључују се поворци која неколико пута застаје како би се одиграло коло и извеле још неке драмско-сценске симболичке минијатуре, често ласцивног карактера или са елементима старих обичаја – попут отмице младе.

Маскирана обредна поворка „вучара", под називом „Женидба Краљевића Марка״, централни је део Прочке – светковине која се завршава мавањем кумбаре, односно паљењем покладне ватре.

Екипа РТС-а са учесницима поворке

рво се одвија у сокацима, односно махалама. Након што се кумбаре измавају, изгоре у сокацима, становици излазе у центар насеља и онда колективно мавају. Симболика мавање кумбаре је повезана са употребом ватре у српској традицији и њеном замишљеном функцијом прочишћавања и заштите. Срби у Сиринићу верују да мавањем кумбара штите себе од злих сила и несреће, недаћа, болести.

Звуци кретања под маскама, песме које прате поворку чине амбијен посебним, забележио Мирослав Радишић, сниматељ тона

Покладна свадба, Женидба Краљевића Марка, данас се одржава једино у Штрпцу и селу Готовуша. То је део живе традиције на коју је наш народ поносан. На предлог етнолога и антрополога др Александра Павловића и Института за српску културу Приштина-Лепосавић, 2018. обичај је уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Аутор: Биљана Бојковић
Сниматељ: Александар Агбаба
Тонски сниматељ: Мирослав Радишић
Монтажа: Марко Роксандић