среда, 26.02.2025, 18:37 -> 12:11
štampajСтаро српско писано наслеђе: Српски рукописи у Бечу I део
У Бечу, престоници некадашњег моћног Хабзбуршког царства, у једној од најлепших Националних библиотека у свету, која је смештена у оквиру палате Хофбург, кроз књиге откривамо узоре, мотивацију, каноне, духовна надахнућа, поетска и естетска мерила. Утврђујемо српско средњовековно књижевно наслеђе у оквиру свеукупне европске културне баштине.

Велики је број старих српских књига расутих по целом свету – од Јерусалима и Синаја, преко Свете Горе и Хиландара, до градова широм Европе. Чувају се у депоима иностраних музеја, архива и библиотека – у одговарајућим условима, али далеко од очију јавности.
Године 2009. Библиотека Српске патријаршије покренула је пројекат Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама. До сада су прегледане и проучене збирке старих рукописа у Чешкој, Словачкој и Мађарској. Током 2015. и 2016. године спроведена су истраживања у Аустријској националној библиотеци у Бечу, где се чува више од 160 српских средњовековних рукописа.
Научну комисију чине Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске патријаршије, професори Универзитета у Београду Бранислав Тодић, Зоран Ракић, Ирена Шпадијер и Зоран Ранковић; Душица Грбић, управница Матице српске, и Владан Тријић, начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије.
Први пут један научни тим из Србије систематски истражује ову збирку у Бечу, а важности овог истраживања доприносе средњовековни српски рукописи различите садржине који потичу из свих српских крајева и богат су извор за проучавање историје језика и друштвено-културних кретања Срба.
Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић
Сниматељ: Иван Димитријевић
Монтажер: Милан Радичевић
Коментари