уторак, 13.02.2024, 20:00 -> 19:43
štampajРађање српске модерне: 6-6
Развој српског сликарства у првим деценијама 20. века није се одвијао паралелно са модерним европским уметничким правцима, већ је од њихових идеја преузимао оно што је одговарало његовим могућностима, али и тежњама. Најпре окренуто Бечу и Минхену, а потом и Паризу, српско сликарство се постепено ослобађало провинцијалних манира и особености балканског поднебља, прихватајући условно речено нова схватања и концепције.
Инсистирање на двојном идентитету: националном и европском, основне су координате кретања српске културне политике изградње и репрезентације.
Сусрет двеју генерација и двеју оријентација у уметности, обележиће почетак српске модерне. Заједничко им је настојање да се српска уметност уведе у међународне, европске токове, а у формалном смислу повезује их светлост као проблем чије је решавање био основни задатак модерног српског сликарства.
Коментари