понедељак, 08.08.2022, 22:22 -> 17:37
štampajТВ театар – Туце свилених чарапа
Југословенско драмско позориште, у неколико наврата, током своје богате позоришне историје остварило је неке од својих најзначајнијих представа управо по текстовима Бранислава Нушића. Довољно је присетити се „Ожалошћене породице“ у режији Мате Милошевића, „Мистер Долара“ Мирослава Беловића и „Пучине“ Дејана Мијача. Те изванредне представе су, свака на свој начин, представљале малу револуцију у тумачењу Нушићевих дела.
У години јубилеја (50 година од Нушићеве смрти) ЈДП је 26.фебруара 1988.године поставио на сцену „Туце свилених чарапа" у адаптацији и режији Стеве Жигона. Жигон је заправо искористио осам Нушићевих , скоро заборављених, једночинки - „Шопенхауер", „Аналфабета", „Кијавица", „Под старост", „Дугме", „Два лопова", „Миш" и „Мува" - и од њих је прилично вештом драматуршком интервенцијом која је спојила ова дела направио представу под називом „Туце свилених чарапа". Иако су сви истицали Жигонову вештину, као и разиграну, шармантну игру глумаца (Драгољуб Милосављевић Гула, Босиљка Боци, Злата Петковић, Раде Лазаревић, Срђан Пешић, Радмила Радовановић и други) представа се није помакла од површне забаве, од манира „француског булевара", а сви су од Југословенског драмског, у тој значајној јубиларној Нушићевој године, очекивали неки значајнији нушићевски пројекат. Ипак представа је имала успеха код публике, а 1991.године снимљена је за телевизију.
Коментари