Арт зона: Брацо Димитријевић
Тврди да нема грешака у историји, већ да је цела историја грешка. Говори да, ако се посматра са Месеца, нема дистанце између Лувра и зоолошког врта. Своју недавно објављену аутобиографију ,,Лувр је мој атеље, улица мој музеј“, започео је парадоксалном опсервацијом: ,,Мој је живот пун невероватних случајности које сам сам креирао“.
Пионир концептуалне уметности на југословенском простору, али и уметник који је у свом стваралаштву антиципирао постулате постмодерне, творац појма постисторије, Слободан Брацо Димитирјевић, који је на ликовну сцену ступио крајем 60-их година 20. века, убрзо постаје један од најзначајнијих протагониста светске уметничке сцене. Рођен је у Сарајеву 1948. године. Сликарство је дипломирао у Загребу. Последипломске студије похађао је у Лондону, где започиње своју изузетну међународну каријеру. Излагао је на најзначајнијим смотрама савремене уметности на свим континентима, а његова дела налазе се у колекцијама водећих светских музеја: од лондонског Тејта, њујоршке МоМА-е и Гугенхајма, преко Бобура, до музеја у Бечу, Шангају, Санкт Петербургу. Живи у Паризу.
У аутобиографији Лувр је мој атеље, улица је мој музеј, коју је објавила загребачка Фрактура, а која је недавно промовисана у Београду, Димитријевић на више од 1.000 страница исцрпно, тачно и непретенциозно, једноставним језиком, сведочи о властитом животу и раду. Осим личне и породичне историје, ова узбудљива и филмична прича јесте и својеврсна историја уметности 20. и почетка 21. века. Она открива многе детаље, не само југословенске, већ и европске и светске културне сцене.
Брацо Димитријевић гост је Арт зоне.
Уредник и аутор емисије: Данијела Пурешевић
Режија: Марко Шотра
Производња: Редакција културног програма
Коментари