Језик и идентитет: Народ, слово и границе 2-4
Где је људима завичај? Одговор на то питање пронашла је Исидора Секулић у језику. Без језика, записала је, нема ни корена ни идентитета. Где смо укорењени и каква је природа везе између, с једне стране језика, а с друге — појединца и заједнице, културе и традиције, прошлости, садашњости и будућности?
Језик и идентитет: Народ, слово и границе 2-4
Замишљеност над тим питањима одвела нас је до оних за које поуздано знамо да су свој животни позив посветили управо феноменима језика и идентитета. Ум је језик, логос, писао је немачки филозоф Јохан Георг Хаман, то је она кост пуна сржи коју глођем и коју ћу глодати до смрти. За мене су ове дубине још мрачне; још чекам да дође апокалиптички анђео са кључем за овај понор. Исти филозоф писао је да је поезија матерњи језик човечанства. Тако и сваки народ има себи својствен израз и своју матерњу мелодију, о којој пише Момчило Настасијевић када каже: Нем је Бог у свету биља и животиња; кроз човека промуца; кроз уметника проговори, чујемо му глас: сушта је мелодија.
Полазећи од идеје да је језик много више од средства комуникације — огледало личног и колективног идентитета, носилац културне специфичности народа, у четири емисије документарни серијал Језик и идентитет отвара питања која се тичу ових феномена.
Друга епизода Народ, слово и границе разматра идентитет српског језика и писма, све битне фазе у њиховом настанку и развојним превирањима од старословенске матрице до краја двадесетог века.
Ауторка серијала: Иванка Јоксимовић
Производња: Редакција образовног програма
Коментари