Василије Поповић/Павле Угринов: Два лица авангарде

Каријеру је почео као позоришни редитељ који је трагао за новим сценским језиком, на пољима авангарде. Аутор је чувене представе Чекајући Годоа, која је након забране у Београдском драмском позоришту премијерно изведена на новооснованој камерној сцени Атељеа 212, 1956. године. Представа је била изазов овешталом реализму и традиционалним формама, изграђенима на методама Станиславског, које су у то време владале. Чекајући Годоа Василија Поповића је био први сусрет Источне Европе са антитеатром Семјуела Бекета, то јест позориштем апсурда.

Након позоришних почетака који нису били много успешни, због неразумевања средине, Василије Поповић бави се радио-режијом и уредништвом драмског програма у Телевизији Београд. Паралелно са тим активностима, посвећује се књижевном раду под псеудонимом Павле Угринов. Двојство његове личности је једна од централних тема емисије, која истражује његов огроман допринос на пољу развоја наше културе и уметности, а поводом стогодишњице његовог рођења.

Наклоност Поповића/Угринова према Бекету није била само видљива у позоришту, већ и у књижевном раду. Био је увек одлучни авангардиста и космополита који се гнушао провинцијализма и малограђанштине. Непрестано је трагао за аутентичним изразом, истински рефлексивним и вишезначним; био је увек свестан оностраног, чудесног, неухватљивог.

Ауторка и уредница емисије: Ана Тасић

Сниматељи: Иван Димитријевић, Вукашин Вељић

Монтажер: Лука Маринчевић

Продуцент: Душан Ковачевић

Редитељ: Марко Шотра

Производња: Редакција културног програма