Ђаци у Великом рату – Школовање у другим земљама ,5. део

Француска није случајно била земља у којој се током Првог светског рата школовало највише српских ђака. Још пре рата, њен културни утицај у Србији био је веома изражен, а ова земља доживљавана је као симбол слободе.
Током 1915. и 1916. године српски ђаци стигли су бродовима у Француску. Топло су дочекани и одмах распоређени по школама и француским породицама. О француској подршци српском народу сведоче насловне стране и бројни чланци из француских новина тог времена. Ипак, најважнија је била топлина француских грађана коју су свакодневно показивали према српској деци. Значај школовања у Француској био је велики. Тзв. француски ђаци оставиће касније велики траг у новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Овај документарно-играни серијал од осам получасовних епизода бави се важном и до сада недовољно обрађеном темом школовања српских ђака током Првог светског рата, како у иностранству тако и на окупираној српској територији.
У овом серијалу сагледавају се неке важне чињенице: о школском систему у Србији почетком 20. века, о самом рату, затим о оним ђацима који су остали у окупираној земљи и морали да се школују под туђим школским системима (аустро-угарским и бугарским који су били веома сурови према српским ђацима – у бугарском окупационом делу долазило је до бугаризације српских имена и потпуног мењања историје).
Кроз серијал се говори и о ђацима који су са својим родитељима или војском прошли кроз тешко повлачење, а затим о организовању наставе у Грчкој, пре свега на Крфу. Говори се и о ђацима који су наставили школовање у другим европским земљама, пре свега у Француској,Великој Британији, Швајцарској, Италији, али и у Северној Африци, и то највише заслугом тадашњег Министарства просвете и Љубомира Давидовића који се налазио на његовом челу.
Љубомиру Давидовићу посвећена је једна епизода овог серијала, како би се показала његова визија у тако тешким околностима за Србију – да ће будућу земљу моћи да изграде само школовани људи. Све оно што је Србија добила касније у новоформираној држави од стране тих школованих ђака је немерљиво.
Последње три епизоде приказују пут др Драгољуба Сретеновића, тачније, истраживање његовог унука, историчара др Славољуба Сретеновића, о животу и школовању свог деде у Француској за време Првог светског рата.
Серијал је сниман у Србији, Грчкој и Француској, а поред играних делова у њему учествују и бројни саговорници, између осталог: др Драгољуб Мићуновић, др Душица Бојић, директор Музеја историје, др Данило Шаренац – историчар, Немања Калезић – историчар, проф. др Љубинка Трговчевић – историчар и професор Универзитета, Огњен Ковачевић – историчар, мр Маја Николова – кустос у Педагошком музеју, Љубомир Сарамандић – историчар, кустос Српске куће на Крфу, Жан Пјер Фај – филозоф, проф. др Анри Беар – Сорбона, Ив Ревест– историчар, Жан Пол Волпи – историчар, Дејан Богдановић – професор, Роже Урнак – историчар, Сиголен Франше де Пре – колекционарка докумената, Жорж Кије – управник у Архиву Жиронде у Бордоу, Патрик Буланже – директор Помоског музеја и члан Марсељске академије науке и уметности, др Бранко Алексић – писац и есејиста, мр Биљана Андоновска – Институт за књижевност, Богдан Павловић – сликар и др Станислав Сретеновић.

Редитељ серијала је Маша Вујошевић, сценаристи: Наташа Дракулић, Кристина Ђуковић, Валентина Делић и Маша Вујошевић, уредници: Наташа Дракулић, Татјана Цвејић и Валентина Делић