16:50
Палета културног наслеђа: Непоколебљиво намеран да слика
Могао је бити морнар, панонски. Могао је бити ронилац, возач тешких камиона и лаких мотора. Или касапин, дрводеља, варилац, зидар или биљар – све му иде од руке. Шаке су му широке, готово тежачке. Све што се руком дало направити у атељеу на Фрушкој гори, направио је сам. Могао је бити и паор, салашар.
Дељао би лук и стрелу, гајио коње, бивао природна, дубока честица космоса.
Без страха би, баш као једанаестогодишњи он, у дубокој ноћи сишао до бунара и чекао смрт. Сам, али не и усамљен, пролазан али не и отуђен.
Детињство је провео на салашу, трајно програмиран мешавином црногорских, предачких гена и војвођанске питомости – да буде добар човек.
Добар и у ономе што ради – изузетан.
Иако је, као дечак, на питања знатижељника шта ће бити када порасте одговарао да ће бити Индијанац, од дана када је, болујући богиње, дедином мастиљавом оловком што оставља плав траг по језику нацртао сцену из лова, у њему је затрајала – непоколебљива намера да слика.
Коментари