Метаморфозе: Горица Поповић

Овај посао је једна велика авантура, један маратон који морате стрпљиво да трчите, каже о својој професији глумица Горица Поповић, која у том маратону учествује пуних пет деценија. Објашњава како је то позив у којем зависите од других, од тога да ли ће зазвонити телефон, да ли вас неко види у некој улози. Не воли да мистификује свој посао и верује да је привилегија што се бави глумом. Када је питају како тако лако глуми, објашњава да је то велика глумачка километража. Рођена је у Крагујевцу. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића, где је била и асистент на предмету Дикција и глума. Од 1982. године је стална чланица ансамбла позоришта Атеље 212. На филму је дебитовала улогом у Мирису пољског цвећа редитеља Срђана Карановића. За прву већу улогу у филму Национална класа Горана Марковића, награђена је Златном ареном у Пули. На филмским сусретима у Нишу три пута је добила Награду Царица Теодора за улоге у филмовима Доротеј, Пад Италије и У раљама живота. Освојила је и два угледна признања, награде Жанка Стокић и Павле Вуисић, обе за животно дело - једно за позоришну, друго за филмску уметност. Глумила је са успехом и у великом броју ТВ драма и серија. Упоредо са глумачком каријером, Горица Поповић се бавила и музиком. На самом почетку певала  је у групи Сунцокрет.