Турска – младићи са Босфора ступају на велику сцену
Турска је од деведесетих чест гост првенстава Европе, али ретко добаце даље од групе, док је полуфинале из 2008. на прагу сањарије. Од највећег успеха и трећег места на Мундијалу у Јапану и Јужној Кореји прошло је 22 године и домаћа јавност је жељна нових хероја. Ипак, главницу актуелног састава чине младићи који тада нису били ни рођени, па је "Евро 2024" шанса да осете тежину великих такмичења за наредне најважније турнире. Све више од проласка групе Ф био би ћеф, иако ће Турци у Немачкој вероватно имати највећу подршку после домаћина.
Долазак немачког стручњака Јозефа Јупа Дервала у Турску 1984. године био је изненађење. Дервал је тек напустио место селектора Западне Немачке, у савезу је провео укупно 14 година, а имао је и солидан стаж у Бундеслиги. Између понуда домаћих клубова, и неколико европских – у Француској и Италији – одлучио се за посао у Галатасарају.
Турски клупски фудбал није био на мапи европских такмичења, а излети Галате 1963. и 1970. до четвртине финала Купа европских шампиона (КЕШ) и Гозтепеа међу осам најбољих у Купу победника купова 1969. и 1970. били су изузеци.
Репрезентација је учествовала на Светском првенству 1954. у Швајцарској, док се од пута у Бразил четири године раније одустало због цене. Турска је у квалификацијама за Европско првенство углавном служила за поткусуривање, без пласмана на завршни турнир. Фудбал на Олимпијским играма већ увелико није био најважнији, али ни тамо Турци нису досегли даље од четвртфинала, 1948. и 1952.
"Фудбал у Турској је до деведесетих био катастрофалан", присећао се у једном интервјуу писац и заљубљеник у овај спорт Орхан Памук.
"Нису се обожавали хероји него губитници. Голмани су били миљеници, јер су спасавали нацију од срамоте. Осамдесетих смо (1984. и 1987. прим. аут) изгубили од Енглеске два пута резултатом 8:0 и тамошња штампа је са подсмехом извештавала о стању терена на којем траве није било ни у траговима."
За Памука су порази били метафора стања у држави, али и лични осећај понижења. Међутим, Дервалова решеност да ради у Истанбулу била је револуционарана за турски фудбал.
Педантни Немац је Галатасарају донео титулу, куп и још једно четвртфинале КЕШ-а, а Турској нове методе рада на тренинзима. Утицао је на своје помоћнике Фатиха Терима и Мустафу Денизлија који ће у наредним годинама и деценијама господарити Босфором. Савезу је 1990. за селектора препоручио Сепа Појентка и саградио основу из које ће Турска почети да фудбалски расте.
Денизли је 1989. Галатасарај довео до полуфинала КЕШ-а, Терим је селектирао младу репрезентацију, а Пјонтек из оба ресурса градио тим који ће потом, под Теримовим вођством, изборити пласман на прво велико такмичење после 42 године – ЕП у Енглеској. Турска је испала у групи, али је формирана окосница тима који се и даље сматра најбољим у историји националног спорта – Рушту, Алпај, Коркмаз, Хакан Шукур и, нешто касније, Хасан Шаш.
Од тада, Турска је пропустила само првенства Европе 2004. и 2012. У Белгији и Холандији 2000. прошла је међу осам најбољих, где је поражена од Португалаца 2:0, док је 2016. и 2020. такмичење завршила у групи. Најбољи резултат на ЕП је полуфинале 2008, уз чувене преокрете и луде завршнице против Швајцарске и Чешке у групи и спектакл са Хрватима у првој рунди елиминационе фазе.
Тада је Иван Класнић погодио тренутак пре почетка судијске надокнаде другог продужетка, а Семих Шентрук изједначио већ после истека зауставног времена за пенале и пролаз. Срећа их је напустила у 90. минуту полуфинала када је Филип Лам Немцима донео победу 3:2, четири минута након што је Турска изједначила.
Ипак, највећи успех репрезентативног фудбала остварен је шест година раније и ниједан догађај није "отео" славу фудбалерима који су на Првенству света у Јужној Кореји и Јапану заузели треће место.
Турци су на Далеком истоку у групи одмерили снаге са једним од бразилских тимова снова, али и ривалима против којих је могло да се игра – Костариком и Кином. У нокаут фазу су прошли захваљујући бољој гол-разлици у односу на тим из Средње Америке. Брзим поготком против Јапана и златним голом Сенегалцима изборили су полуфинале са "кариокама".
Памук се касније присећао да је турски фудбал после славља против Јапана и Сенегала "заличио на бајку". Међутим, Роналдо и Ривалдо су до сусрета са Турцима већ расподелили по пет голова, на крилима су пробијали Кафу и Роберто Карлос, Жилберто Силва је неуморно шпартао на средини, док је и Роналдињо заплесао међу највећима. Бајци се ближио крај, а негативац је био Зуба.
Турска је у борби за бронзу победила Јужну Кореју, још једно велико изненађење турнира, резултатом 3:2. Шукур је дао гол после 10,8 секунди утакмице за најбржи погодак у историји Мундијала, а Турска је већ након 32. минута водила 3-1. Корејци су успели да ублаже пораз у 88. минуту.
Наредне године су на таласу успеха са истока уписали и бронзу на Купу конфедерација.
До Немачке испред Хрватске, али тешко
Две децније након највећег репрезентативног успеха, Турска је ближа стању пре доласка "немачке тренерске школе" у Малу Азију.
Клупски фудбал није на нивоу улагања, а трофеј Галатасараја у Купу УЕФА (Лига Европе) 2000. и даље је највећи успех неког од турских клубова у Европи.
Међутим, репрезентација је успешно окончала претходни квалификациони циклус и заузела је прво место у групи са Хрватском, Велсом, Јерменијом и Летонијом. Освојили су 17 бодова, уз пет победа и два ремија, док су изгубили једино од Хрватске у Бурси – 0:2. Селектор Штефан Кунц добио је отказ непуних годину дана касније, када је након пораза у пријатељском мечу са Јапаном јавно критиковао играче.
За новог шефа изабран је Винченцо Монтела, а дебитовао је победом над Хрватском 1:0 у Осијеку, што је суседима уједно и први пораз у квалификацијама за ЕП. У преостале две утакмице остварио је победу против Летоније 4:0 код куће и ремизирао са Велсом у гостима.
Винченцо Монтела – тренерске турбуленције Аеропланина
Детињство Винченца Монтеле у Помиљану д' Арку код Напуља било је проткано идејом да буде голман. Ипак, недовољан раст за место међу стативама и таленат да ћушне лопту у противничку мрежу натерали су скауте Емполија да му нађу место у навали. Од тада, 172 центиметара високи голгетер раширио би руке као крила, имитирајући авион, после сваког поготка, због чега је добио надимак Аеропланино (мали авион).
У Роми је за деценију, укључујући позајмице у Фуламу и Сампдорији, постигао 101 погодак на 258 утакмица. Са Габријелом Батистутом и Франческом Тотијем чинио је тројку која је 2001. предводила "вучицу" до Скудета и Суперкупа. Трзавице на реалцији са Батистутом око броја на дресу, и тренером Фабијом Капелом око улоге у тиму, нису утицале да 13 пута рашири руке за место другог стрелца у екипи.
Ипак, и да ништа пре тога није урадио, Аеропланино је одлетео у небо када је Лацију, омраженом градском ривалу, спаковао четири гола у рано пролеће 2002, а "ђалоросијима" је испоручио и Куп Италије. Претходно је играо за Емполи, Ђенову и Сампдорију, док је дрес Италије облачио 20 пута – уз три гола, финале на "Евру 2000" и испадање у групи на СП 2002.
Када је 2009. објавио да завршава са играњем фудбала, саопштио је и да ће надаље водити кадете Роме. Након оставке Клаудија Ранијерија 2011. је преузео први тим и заузео шесту позицију у првенству. Ипак, нови власници су на клупу довели Луиса Енрикеа, а Монтела је срећу потражио на Сицилији.
Средина табеле са осредњом Катанијом препоручиле су га Фјорентини. У Фиренци је три пута био четврти у шампионату, изборио је финале националног купа и полуфинале Лиге Европе. Годину дана је водио још један клуб у којем је наступао и као фудбалер – Сампдорију, да би 2016. преузео Милан.
Са "росонерима" је освојио трофеј у италијанском Суперкупу, вратио их је у Европу после три сушне сезоне и дочекао кинеске власнике који су најавили велика улагања у посрнулог гиганта. Ипак, са више од 200 милиона за куповину играча, Монтела није успео да формулише стартну поставу и одговарајућу формацију.
Убрзо је отпуштен, али ни први тренерски излет у иностранству, у Севиљи, као ни још један ангажман у "виоли", нису били довољни да се потврди у сталежу најбољих тренера на Старом континенту. Италијан није добио отказ једино у Катанији и Сампдорији, а нови изазов је после скоро две године паузе пронашао у Адани демирспору. Солидни резултати у првенству препоручили су Монтелу за селектора репрезентације са Босфора.
Један трофеј за 13 година не улива поверење. Међутим, италијанска тренерска школа, сарадња са великанима струке и пријатељски односи са играчима прилика су Турској и Монтели да у Немачкој изненаде. Узлет креће на раскршћу Европе и Азије.
Шума плејмејкера и бриге у одбрани
Турској се до мартовских провера веровало у домаћим медијима. Прво место у квалификацијама у конкуренцији Хрватске и Велса, другарство селектора Монтеле са играчима и талнетован тим уливали су поверење.
Међутим, неколико везаних киксева у пријатељским сусретима, неспретан пораз од Мађарске у Будимпешти и фијаско и 6:1 против Аустрије у Бечу били су позив на опрез. Монтела је још у престоници Аустрије упитан да ли размишља о оставци, а атмосфера је нарушена.
Расчлањено је и да италијанском стручњаку на клупи недостају алтернативе, као и да шпиц Енес Унал не доприноси много у формацији 4-2-3-1. Суперталентовани Арда Гулер, и када није повређен, углавном не наступа у првом тиму Реала из Мадрида и игра за развојни тим у Кастиљи.
Монтели се замерало и што се превише ослањао на премладе играче. Убележено је и да шума плејмејкера нарушава равнотежу тима.
Значајна улога, у том контексту, предвиђена је нападачу Јувентуса Кенану Jилдизу, момку који тек што је навршио 18 година и важи за једног од најбољих тинејџера који би у Немачкој могли да изненаде. Сумња се да све набројано може да буде и велико бреме за свеже пунолетног младића.
Ипак, Унал је у међувремену отпао са списка због повреде, као и штопери Чалгар Сојунџу и Озан Кабак. Гулер је проиграо у шампиону Европе, постигавши четири гола у последња три наступа за Анчелотијев тим.
"Веома смо срећни што је Арда у Реалу, има дар да постиже голове чак и када није у утакмици. Лопта је заљубљена у Гулера", нахвалио је италијански стручњак свог омладинца.
Јилдиз се намеће у Италији, а Оркун Кокчу би овог лета могао да обнови сарадњу са својим бившим тренером из Фејнорда, Арнеом Слотом, овога пута у Ливерпулу.
Напослетку, голобраде момке предводи херој нације Хакан Чалханоглу који је сјајну сезону у Интеру крунисао освајањем титулe. Више је пута истицао да има велику жељу да се оствари и у репрезентацији.
Састав репрезентације Турске
Голмани: Мерт Гунок (Бешикташ), Угурчан Чакир (Трабзонспор), Алкај Бајандир (Мачнестер јунајтед);
Одбрана: Мехмет "Зеки" Челик (Рома), Мерих Демирал (Ал Ахли), Мерт Мулдур (Фенербахче), Фреди Кадиоглу (Фенербахче), Абдулкерим Бардакчи (Галатасарај), Самет Акајдин (Фенербахче), Ахметкан Каплан (Ајакс);
Везни ред: Хакан Чалханоглу (Интер Милан), Кан Ајхан (Галатасарај), Окај Јокуслу (Вест Бромвич Албион), Оркун Кокчу (Бенфика), Салих Озџан (Борусија Дортмунд), Исмаил Јуксeк (Фенербахче);
Напад: Џенк Тосун (Бешикташ), Семих Каличсој (Бешикташ), Арда Гулер (Реал Мадрид), Јусуф Јазиџи (Лил), Ирфан Кавечи (Фенербахче), Керем Артукоглу (Галатасарај), Бариш Алпер Јилмаз (Галатасарај), Јунус Акгун (Галатасарај), Кенана Јилдиз (Јувентус), Бертуг Јилдирим (Рен).
Распоред утакмица репрезентације Турске:
18. јун: Турска – Грузија 3:1
22. јун: Турска – Португалија (18.00, Дортмунд)
26. јун: Чешка – Турска (21.00, Хамбург)
Коментари