Португалија – Роналдов последњи плес и партнери спремни за подијум
Португалци су већи део 20. века провели у запећку фудбалске елите, а бронза на СП у Енглеској била је "краткотрајни бљесак". Од двехиљадитих редовно изазивају највеће, што су у Европи и постали на првенству 2016. Пут до Немачке препречен је перфектним учинком у слабој конкуренцији под вођством новог селектора Роберта Мартинеса. Фаворити су групе Ф и конкурентни за трофеј. Кристијано Роналдо на бундеслигашким стадионима игра последњи (европски) плес потпомогнут млађим и полетнијим партнерима – савез који из прикрајка може и до најсјајнијег места на подијуму.
Постоји култна сцена у "Муњама" када Небојша Глоговац у полицијској одори прича о Португалији: "Тамо људи по цео дан седе у кафанама, пију вино и гледају фудбал. Бразил у Европи".
Глоговац је веродостојно описао однос Португалаца према животу, чији је фудбал историјски важан део још од 1875. године, када је на Мадеири организована прва утакмица. Спону фудбала и Португалије са острвом у Атлантском океану неговали су легенда Порта Гиљермо Басто на крају 19. и Кристијано Роналдо на почетку 21. века.
Ипак, "европски Бразилци" лутали су фудбалском мапом пре него што су изазвали највеће. Дебитовали су на Олимпијским играма у Паризу 1928, где су у групи победили и Краљевину Југославију 2:1. Поражени су од Египта у четвртфиналу, што је до 1966. и трећег места на Светском првенству (СП) у Енглеској био највећи успех.
Португалија је на Острву у полуфиналу поражена од домаћина, а у борби за медаљу савладала је Совјетски Савез, за шта је највише заслужан Еузебио да Силва Фереира. Чедо Мозамбика, тада португалске колоније, најпре је дао седам од девет тимских голова у квалификацијама, после деценије брукања у Европи.
Након девет мундијалских голова Бугарима, Бразилцима, Северној Кореји, Енглеској и СССР-у прозван је "националном светињом" и највећом легендом, чији статус је пореметио тек Кристијано. Међутим, успех из 1966. био је, како то Португалци називају, Sol de pouca dura (краткотрајни бљесак).
На СП су у 20. веку играли још 1986. у Мексику, као посматрачи у групи са Мароком, Енглеском и Пољском. Истакли су се у допинг афери и свађи око премија. Ново првенство света чекали су до 2002, а на успех још четири године, када су у Немачкој били четврти. Од тада су редовни учесници, али је резултат из 1966. највећи.
Премијеру на Старом континенту имали су 1984, на турниру у Француској. У групи су били иза Шпаније, а испред Западне Немачке и Румуније, док су на марсејском "Веледрому" у полуфиналу поражени од домаћина у једној од најузбудљивијих утакмица у историји европског шампионата.
Француска је повела у 24. минуту голом Жана-Франсое Домергеа, а изјадничио је Руи Жордао, један од најбољих португалских нападача, у завршници сусрета. Жордао је у првом продужетку обезбедио вођство, да би Домерге у 114. минуту поравнао резултат. Мирисало је на пенале, али је Мишел Платини погодио у 119. минуту за славље "триколора".
Деведесетих је сазрела нова група Португалаца која је у два наврата освојила СП за млађе од 20 година. Екипи је пришивен епитет "златне генерације", први пут од шездесетих, а на ЕП у Енглеској 1996. Чешка их је зауставила међу осам најбољих. У Белгији и Холандији су 2000. стигли до полуфинала, где су поражени од Француске.
Међутим, савез је поучен искуством "краткотрајног бљеска" већину средстава преусмерио у омладинске категорије, инфраструктуру и тренерску школу. Никли су модерни стадиони, а образовани талентовани фудбалери и стручњаци. Први изнад једнаких, појавио се Жозе Мурињо. Португалији је за 2004. додељено и одржавање ЕП.
Предвођени Фигом, Деком, Паулетом и надолазећим Кристијаном Роналдом, екипа коју је водио Луис Фелипе Сколари, са првог места дочекала је нокаут фазу у групи са Грчком, Шпанијом и Русијом. Даље је славила против Енглеске и Холандије пре него што је целу земљу у финалу растужио Ангелос Каристеас и чувени шампионски тим Грчке.
Португалија је постала редовни учесник елиминационих рунди шампионата Европе. Били су међу осам најбољих 2008, у полуфиналу 2012, и осмини финала 2021, док је највећи успех националног спорта остварен 2016. у Француској.
Португалци су у групи ремизирали трипут и једва прошли у реалтивно лакој конкуренцији Исланда (1:1), Аустрије (0:0) и Мађарске (3:3), као трећа од укупно четири најбоље трећепласиране репрезентације. Медији су извештавали о лошој форми, несугласицама и зависности тима од Роналда.
Међутим, изабраници Фернанда Сантоса, потом су редом славили против Хрватске након продужетака 2:1, Пољске после пенала (1:1, 5:3) и Велса разултатом 2:0.
У финалу на париском "Сен Денију" побеђена је Француска голом Едера у 109. минуту продужетка, за трофеј и прву португалску "златну генерацију" која је оправдала надимак. Тријумфовали су и на премијерном турниру Лиге нација.
Лака група за миран сан и пречицу до Немачке
Португалија је квалифакције за првенство Европе у Немачкој одиграла под вођством новог селектора Роберта Мартинеса.
Заузела је прво место у групи у слабој конкуренцији Словачке, Босне и Херцеговине, Исланда, Луксембурга и Лихтенштајна.
Луксембург је савладан резултатом 9:0, што је најубедљивија победа у историји репрезентације. Уписано је свих десет тријумфа – још један португалски рекорд откако се играју квалификације – са гол разликом 36-2.
Роберто Мартинес – Кројфова теорија и пракса на Острву
Када је са 22 године по први пут напуштао Шпанију, Роберто Мартинес је родитељима на растанку обећао да ће се убрзо вратити, јер себе не види ван домовине. Скоро три деценије касније, Мартинес још увек није радио у отаџбини. Био је играч у Енглеској, Шкотској и Велсу, менаџер у Велсу и Енглеској, селектор у Белгији и, сада, Португалији.
Почео је у Сарагоси 1993. године, за чији први тим је одиграо само једну утакмицу и био део екипе која је освојила Куп краља. У Шпанији је сезону играо за нижелигашки Балегар у којем је купио карту за Енглеску, трећи ранг и Виган атлетик. Рођен у каталонском градићу Балегар, насељеном Британцима, гајио је понешто острвског у себи.
Заједно са сународницма Хесусом Себом и Исидором Дијасом чинио је чувени The three amigo вигановог везног реда. Супругу Пен је упознао у Шкотској док је наступао за Мадервел и Валсал, а потом је отишао у Велс и Свонси, са којим је 2005. промовисан у трећи ранг такмичења. У енглеском Честеру је завршио каријеру.
Са 33 године је 2007. преузео Свонси, као играч-менаџер, а убрзо и само поред аут-линије. Острвски стил заменио је инсистирањем на поседу и од тада истиче да је на његову фудбалску филозофију највише утицао Јохан Кројф. Са "лабудовима" је изборио Чемпионшип у другој сезони и потом прешао у још један клуб у којем је наступао као играч.
Навијачи Вигана нису заборавили ранији одлазак у непријатељски Свонси. Односи су постепено изглађени пошто је Шпанац три сезоне Атлетик држао у Премијер лиги. Ипак, пролеће и лето 2013, илустрација су обрта у Мартинесовој тренерској каријери. Вигану је у мају донео трофеј ФА купа и два дана касније испао из Премијершипа.
Словио је за менаџера Ливерпула, али су успешнији преговори вођени на "Гудисон парку". Мартинес је у Евертону прву сезону завршио на петом месту, а отпуштен је 2016. након протестa навијача "карамела" због лошијих издања.
Исте године именован је за селектора Белгије, са којом је три године провео на првом месту ФИФА ранг листе и био трећи на СП у Русији 2018. У полуфиналу су поражени од Француске, шампиона турнира, док је Енглеска надиграна у борби за бронзу.
У квалификацијама за "Евро 2020", Мартинес и "црвени ђаволи" освојили су максималних 30 бодова. На турниру су победили Португалију у осмини финала, а потом изгубили од Италије, која је освојила првенство.
Белгија се 2022. распала у Катару, испавши у групи са Мароком, Хрватском и Канадом. Уследио је крај сарадње. Ипак, педантни Шпанац, по обичају, није дуго чекао на запослење.
Када је у марту 2023. први пут окупио репрезентативце Португалије, Мартинес је деловао изненађено: "Никада пре нисам веровао да су фудбал и репрезентација толико важни као њима – нацији."
Квалитет, таленат, класа, младост и искуство
ЕП у Немачкој последње је за Кристијана Роналда с обзиром на то да је навршио 39 година. Капитен Португалије и вечити такмичар потрудиће се да са позиције најбољег стрелца у историји такмичења (14 голова) освоји још један трофеј за репрезентацију, две деценије од дебија на ЕП. Са 25 наступа, рекордер је и у овом сегменту на Евру.
Мартинес је заређао 12 тријумфа на кормилу Португалије пре него што је у Љубљани изгубио од Словеније 2:0 у мартовском пријатељском сусрету. У јунским проверама уочена је потентност у нападу и пад концетрације у одбрани.
Тим врви од квалитета. До мере да нападач Спортинга Педро Гонсалвес са 18 голова и 17 асистенција није успео да буде међу 26. Отпао је и Рикардо Орта (13 погодака, 14 додавања за гол), за којег је Мартинес посебно истакао да је заслужио позив.
Португалци су одлични у одбрани коју предводе Руи Патрисио, Рубен Дијас, Пепе и Диого Далот. У навали су укомпоновали младе Рафаeла Леаа, Гонсала Рамоса и Жоаа Феликса са нешто старијим Диoгом Жотом и ветераном Роналдом.
Ипак, највећу снагу имају на средини са Бруном Фернандесом, Бернандом Силвом, Витињом и Жоао Палињом.
Уједно, члан Бенфике Жоао Невес (19) могао би да буде откровење турнира, који игром подсећа на Родрија и box-to-box универзалца – сналажњив на средини, пристојан пред противничким голом.
"Најбољи начин да процените играча је да сагледате реакцију свлачионице. Жоао је заслужио поштовање саиграча за два дана. Никада нисам видео нешто слично", рекао је Мартинес за Невеса.
Португалија је пројектована за највише домете. Имају одличне голмане и дефанзивце, различите профиле првокласних везних играча и ефикасан напад. Мартинес је тим описао као уравнотежен младошћу и искуством. Прожет је квалитетом.
Након Катара направљени су радикални резови. Селектор који је победе заснивао на одбрани, замењен је нападачки оријентисаним Мартинесом. Клинци из националног шампионата су сазрели. Пепе и Кристијано су ту да опомену.
Председник Фудбалског савеза Португалије је полуфинале на предстојећем ЕП најавио као "минимални циљ", а титулу као "сан чијем се остварењу нада".
Састав репрезентације Португалије
Голмани: Диого Коста (Порто), Жозе Са (Вулверхемптон), Руи Патрисио (Рома);
Одбрана: Антонио Силва (Бенфика), Диого Далот (Манчестер јунајтед), Гонсало Инасио (Спортинг Лисабон), Жоао Кансело (Барселона), Нелсон Семедо (Вулверхемптон), Нуно Мендес (Пари Сен Жермен), Пепе (Порто), Рубен Дијас (Манчестер Сити);
Везни ред: Бруно Фернандес (Манчестер јунајтед), Жоао Невес (Бенфика), Жоао Паљиња (Фулам), Матеус Нуњес (Порто), Данило Переира (Пари Сен Жермен), Витиња (Пари Сен Жермен), Бернардо Силва (Манчестер Сити), Педро Нето (Вулверхемптон), Рубен Невес (Ал Хилал);
Напад: Кристијано Роналдо (Ал Наср), Диого Жота (Ливерпул), Франсиско Консеисао (Порто), Гонсало Рамос (Пари Сен Жермен), Жоао Феликс (Барселона), Рафаел Леао (Милан).
Распоред утакмица репрезентације Португалије:
18. јун: Португалија – Чешка (21.00, Лајпциг)
22. јун: Турска – Португалија (18.00, Дортмунд)
26. јун: Грузија – Португалија (21.00, Гелзенкирхен)
Коментари