Хрватска - последњи плес Луке Модрића

Седми пут од 1996. године, када је први дебитовала на великим такмичењима као независна држава, Хрватска је успела да се кавлификује за Европско првенство. Од тада су пропустили само једно такмичење најбољих европских селекција и то 2000. године, везавши шест узастопних учешћа.

Упркос томе што се нису нашли у превише тешкој - иако додуше прилично уједначеној - групи и што су важили за првог фаворита, долазак на Евро био је знатно компликованији од очекиваног.

Пласман у Немачку

У групи са Турском, Велсом, Летонијом и Јерменијом, Хрвати су заузели друго место са бодом мање од Турака и четири више од Велшана, чиме су обезбедили директан пласман на првенство.

Оправо су им победе над Јерменима и Летонцима обезбедиле друго место, с обзиром на то да у два сусрета нису успели да савладају Велшане, док су са Турском разменили по победу у гостима.

Мучила се Хрватска у великом броју мечева и једино је против Летоније у Загребу показала сав свој потенцијал. Једна од ретких светлих тачака био је Андреј Крамарић, који је са четири постигнута гола предводио групу по броју погодака.

Једино што се памти биће ипак нови одлазак на велико такмичење, на ком Хрвати, иако редовни учесници, нису били успешни као на Светским првенствима.

Досадашња учешћа и међусобни дуели са ривалима из групе

Највећи домет Хрватске репрезентације на Првенствима Европе било је четвртфинале, до ког су стигли у два наврата – на дебију 1996. и 2008. године. Два пута нису успели да прођу групу, док су се два пута нашли у осмини финала, али су оба пута поражени, те и даље чекају на први тријумф у нокаут фази такмичења.

Најближе су били 2008. године када су након три тријумфа у групи, међу којима је била и победа над Немачком, у четвртфиналу након пенала изгубили од Турске. У осмини финала 2016. године их је након продужетака избацио Португал, док их је пре четири лета зауставила Шпанија у другој најефикаснијој утакмици у историји Европских првенстава.

Жреб их је поново спојио са Шпанцима у групи Б, у којој се налазе још Италија и Албанија, што ову групу чини најтежом на читавом првенству и Хрвати ће морати да одиграју много квалитетније него што су то чинили у квалификацијама како би имали прилику да се домогну друге фазе.

Првенство у Немачкој међутим неће бити прво у ком су Италија, Шпанија и Хрватска у истој групи. Куглице су их спојиле и 2012. године, а Хрвати су тада ремизирали са „азурима“, док је „црвена фурија“ била боља резултатом 2:1.

„Модри“ су још два пута имали прилику да одмере снагу са "црвеном фуријом", уз половичан учинак из тих мечева. Реванширали су се Шпанцима у групној фази 2016. истоветним резултатом, да бих Шпанија избацила у осимини финала претходног турнира након продужетака резултатом 5-3. Водили су Шпанци у том дуелу 3:1 на пет минута пред крај, али су Хрвати успели да се врате головима Мислав Оршића и Марија Пашалића и изборе додатних пола сата. Ипак, Шпанија је са два гола у продужецима окончала наде Хрвата о новом четвртфиналу.

Златко Далић - вечито оспоравани победник

Откако је сео на клупу репрезентације Хрватске, Златко Далић се суочавао са критикама и често је био оспораван од стране хрватске јавности која је главни разлог за велике успехе националне селекције у претходном периоду придавала пре свега квалитетном играчком кадру.

Међутим, када једног дана одлучи да пусти кормило репрезентације, или пак добије отказ о ком се дуго говори, иза њега ће остати резултати који ће наследницима бити тешко достижни.

Један од разлога за широко распрострањено неповерење у Далића јесте и његова скромна играчка каријера, чији је највећи део провео у Вартексу. Опрему сплитског Хајдука задуживао је три пута, а за укупно шест сезона на „Пољуду“ забележио је само 37 наступа.

Први тренерски посао нашао је управо у Вартексу где је као помоћник неколико сезона пекао занат од Мирослава Ћире Блажевића.

Након тога га је тренерски пут преко Ријеке, Тиране и Копривнице водио до Блиског Истока где је предводио клубове у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима.

Након седам година на Арапском полуострву, 2017. године је стигао позив Фудбалског савеза Хрватске који се не одбија, те је Далић наследио Анту Чачића на месту селектора услед лоших резултата.

Одмах по доласку Далић је обећао да ће се повући уколико се репрезентација не пласира на Светско првенство у Русији, што у моменту када је потписивао уговор није деловало као претерано лак задатак. Непуних годину дана касније, Хрватска је играла финале Светског првенства, те је упркос поразу од Француске направила највећи успех у историји, премашивши за корак генерацију која је завршила као трећа на Мундијалу у Француској 1998.

На већ споменутом првенству 2020. године заустављени су у осмини финала, да би поново засијали на Мундијалу у Катару где су завршили као трећи, иако је већ тада у току била смена генерација за коју се веровало да ће на видело избацити све Далићеве стратешке недостатке.

То се међутим није десило. Далић је остао на месту селектора и обезбедио Хрватској одлазак на ново велико такмичење на ком ће његова селекција имати улогу благог аутсајдера на коју се већ навикла и коју је одлично играла у претходних шест година.

Испраћај за Модрића

Упркос позним играчким годинама и смањеној минутажи у Реал Мадриду, Лука Модрић ће свакако бити највећа узданица Хрватске на предстојећем Евру.

Током сезоне је више пута нагласио да се налази у одличној форми и да се није заситио фудбала, што је свакако добра вест за Далића, али и његове саиграче.

Јасно је да је зенит Модрићеве каријере прошао и да је више него довољно учинио кроз богату репрезентативну каријеру, те да није остало много тога да докаже. Међутим, његово искуство и пре свега жеља које очигледно не мањка свакако би били од велике помоћи подмлађеном саставу Хрватске.

Осим њега, од искуснијих играча Хрватска се може ослонити на Матеа Ковачића, Домагоја Виду, Андреја Крамарића, Марсела Брозовића и Доминика Ливаковића. Најбољи стрелац Хрватске на Европским првенствима је Иван Перишић са четири постигнута гола, док Лука Модрић има три поготка крај свог имена.

Највећи знак питања за Хрватску свакако ће представљати одбрана коју сада чини велики број младих фудбалера међу којима се истиче Јошко Гвардиол, од кога се очекује да игре приказане у Катару подигне на виши ниво.

Састав репрезентације Хрватске:

Голмани: Доминик Ливаковић (Фенербахче), Ивица Ивушић (Пафос), Недиљко Лабровић (Ријека)

Обрана: Јосип Јурановић (Унион Берлин), Јосип Станишић (Бајер Леверкузен), Мартин Ерлић (Сасуоло), Јосип Шутало (Ајакс), Домагој Вида (АЕК), Марин Понграчић (Лече), Јошко Гвардиол (Манчестер сити), Борна Соса (Ајакс)

Везни ред: Лука Модрић (Реал Мадрид), Марсело Брозовић (Ал Наср), Матео Ковачић (Манчестер сити), Ловро Мајер (Волфсбург), Марио Пашалић (Аталанта), Лука Иванушец (Фејнорд), Мартин Батурина (Динамо Загреб), Лука Сучић (Салзбург), Никола Влашић (Торино)

Напад: Анте Будимир (Осасуна), Андреј Крамарић (Хофенхајм), Бруно Петковић (Динамо Загреб), Иван Перишић (Хајдук Сплит), Марко Пјаца (Ријека), Марко Пашалић (Ријека)

Распоред утакмица репрезентације Хрватске:
15. јун: Шпанија - Хрватска (18.00, Берлин)
19. јун: Хрватска - Албанија (15.00, Хамбург)
24. јун: Хрватска - Италија (21.00, Лајпциг)