Изложба костима из ТВ серије „Нечиста крв“

Како преточити описе кадифе и свиле, најфинијих ткања, о којима читамо у делима Борисава Станковића, у костим. Како мелодију шуштања шалвара при покретима тела нестварно лепих а несрећних жена осликати костимом. Како оријенталну лепоту отоманске моде на грациозним телима Врањанки, из времена две генерације пре настанка Бориних дела, ликовно препричати.

Како екранизоване Борине ликове сместити у сударе њихових замишљених и реалних светова, њихових затамњених интимних простора и спољашњег света који је у контрасту са традиционалном одећом и културом, у контрасту са модом која је већ из западне Европе прешла и у центар Империје, оставивши своје оријенталне трагове у провинцији Отоманског царства која своје погледе пружа ка Истанбулу, Призрену, Скадру али и према Солуну и ослобођеном делу Србије. Како их укомпоновати у свет религијских, економских и културних разлика.

Како измаштати слику Врања из литературе Боре Станковића и из сценарија Војислава Нановића и осликати је материјалима данашњег времена, у продукционим оквирима а и учинити је блиском визуелној естетици нашега доба. Како личну ликовну димензију додати заједничкој слици коју осликавају сви аутори и портретима које граде глумци. То је био задатак костимографа.

Пред сам почетак емитовања серије „Нечиста крв", Радио-телевизија Србије, презентацијом једног мањег дела костима, даје могућност својој публици да измештене из сценографије, светла, режије и глуме, погледа како су савременим средствима осмишљени и направљени костими које су носили Борини карактери: Цона, Ташана, Ката, ефенди Мита, хаџи Трифун, Васка, Тодора, Софка...

"Од великог броја направљених костима, овим поводом изложен је избор који приказује један део костима неких од главних ликова у серији. Они су слика њиховог и интимног и јавног живота и од свих визуелних супротности епохе и Врања у тој епохи, илуструју само контраст мушке и женске моде богате трговачке породице хаџи Трифуна. То је била мода у којој су жене следиле форму, тканине, везове и украсе према моделу који је успостављен у призренском градском костиму, базиран на оријенталном узору престонице империје, утркујући се да истакну скупоценију одећу од својих суграђанки турске националности.

Елементи су исти, а опет са препознатљивим разликама у сфери јавног појављивања. То су шалваре, свилене кошуље, сребрном и златном жицом везени плишани и брокатни јелеци, минтани, елегантни и дуги пир пири, антерије, појасеви, пафте, ниске дуката, авале којима су покривале лице у сусретању са Турцима и Туркињама, мараме, тепелуци, папуче...

Жене које нису хтеле да се одрекну традиције, удајом у богатим породицама и доласком у Врање, нису ни прихватиле шалваре већ су носиле дуге кошуље као основу за остале елементе што сам и применила у костиму Кате, хаџи Трифунове жене. Мушки костим је формиран према моделу облачења српких вођа и трговаца у ослобођеном делу Србије.

Оријентални призвук оваквом костиму даје уметнички вез сребрном и златном жицом на финој чоји као и ношење феса. Танзиматским реформама у Османском царству, забрањено је ношење турбана, уведен је фес као мушко оглавље и могли су га носити и представници других конфесија на територији Османског царства." - истакла је Марина Вукасовић Меденица.

Изложбу ћете моћи да погледате у РТС клубу, Хиландарска 2, зграда Радио Београда, радним данима од 11 до 19 часова и суботом од 11 до 15 часова. 

Oвде можете погледати/преузети каталог изложбе.