Ерик Сати: композиција "Сократ"
Симфонијску драму "Сократ" Ерика Сатија изводе сопрани Жана Брадел, Маршон Ламбрике, Марија Хелер и Герлинде Лоренц, и ансамбл "Ди раје". Диригент је Фридрих Церха.
Своје најобимније дело, Сати је компоновао током 1917. и 1918. године, а по поруџбини принцезе де Полињак. Њена првобитна замисао била је да Сати компонује музику која би пратила њу и њене пријатељице, док на сцени читају текстове старогрчких филозофа Платона. Како остварења мелодрамског карактера нису биле посебно блиске Сатију, композитор је начинио дело са певаним женским гласовима.
Првобитно названа Сократов живот, симфонијска драма Сократ је компонована према одломцима из три Платонова дијалога: Гозба, Федар и Федон. Сати се одлучује за превод Виктора Кузена, јер је, према композиторовом мишљењу, у њему акценат стављен првенствено на значење речи, а тек онда на верност стилу изворника. Ставови носе називе: Сократов портрет, Обале реке Илисос и Сократова смрт.
Поред верзије за гласове и оркестар, ово Сатијево остварење постоји и у верзији за глас и клавир, у којој је и премијерно изведено априла 1918. године. Тада, у салону принцезе де Полињак, за клавиром је био сам Ерик Сати; док је шира јавност дело први пут чула у оркестарској верзији, две године касније. Публика је мислила да је реч о Сатијевој музичкој пошалици, што је погодило композитора који се због таквог пријема осетио несхваћеним, као и толико пута у својој каријери.
Ауторка емисије Светлана Матовић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари