Фестивал Француског радија у Монпељеу 2026

Концерт је отворила фантазија-увертира Ромео и Јулија Петра Чајковског, инспирисана истоименом Шекспировом трагедијом. Дело је настало 1869. године на подстицај Милија Балакирјева, а прва верзија премијерно је изведена наредне године у Москви. Чајковски је дело потом два пута прерађивао – 1870. и 1880. године, а у њему не прати дословно ток Шекспирове трагедије, већ пре свега дочарава њену атмосферу и снажне емотивне контрасте.

Друга тачка на програму био је Трећи клавирски концерт у Це дуру, опус 26 Сергеја Прокофјева, једно је од најпознатијих и највиртуознијих остварења клавирског репертоара 20. века. Прве замисли за ово дело настале су још око 1913. године, али му се Прокофјев у потпуности посветио тек 1921, током боравка у Француској, где је концерт и довршио. Премијерно га је извео 16. децембра исте године у Чикагу, са Чикашким симфонијским оркестром под управом Фредерика Штока.

Као солисту слушаћете Александра Канторова, француског пијанисту рођеног 1997. године. Међународну афирмацију стекао је 2019, када је као први француски пијаниста освојио прву награду на Међународном такмичењу Чајковски, као и Гран при. Добитник је бројних признања, међу којима је и престижна Гилмор награда 2024, а његови снимци овенчани су признањима Diapason d’Or и магазина Gramophone. На отварању Олимпијских игара у Паризу 2024. године извео је Равелову Игру воде, а овај наступ привукао је велику пажњу међународне јавности.

У другом делу концерта извенеда је Прва симфонија у еф молу, опус 10 Дмитрија Шостаковича. Партитуру Прве симфоније Шостакович је завршио 1. јула 1925. године и посветио је Михаилу Квадрију свом колеги са московских студија, који је био и његов први пријатељ међу страдалима у стаљинистичким репресијама. Премијерно извођење 12. маја 1926. године пратили су бројни присутни у Великој дворани тадашње Лењинградске филхармоније, као и слушаоци у директном преносу концерта на радијским таласима, а млади композитор је остварио велики успех. Било је то званично представљање његовог дипломског рада, а том приликом Лењинградском филхармонијом дириговао је Николај Малко. Занимљиво је истаћи да је Шостакович тада имао само деветнаест година. Велики успех Прве симфоније омогућио му је и међународно признање, пошто су дело недуго затим на свој репертоар уврстили Тосканини, Клемперер, Стоковски и други славни диригенти у Западној Европи.

У Првој симфонији Шостакович је антиципирао главне одлике свог композиторског стила: иновативан приступ у вођењу мелодија, хумор, ироничан однос према стварности и снажан осећај за трагично. Дело је обликовао у четири става: Алегро у коме се смењују ритмови валцера и смеле дисонанце, оптимистични Скерцо популарних мелодија, болни Ларго и драматично Финале.

Снимак нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић