Читај ми!

Из архиве Радио Београда

Сто година Радио Београда – Симфонијски оркестaр

У четвртој емисији циклуса посвећеног обележавању стогодишњице Радио Београда, осврнућемо се на рад једног од анасмбала формираних у оквиру наше куће – Симфонијског оркестра. Слушаћете: Дует Јењика и Кецала из опере Продана невеста Беджиха Сметане, Завештање Модеста Мусоргског Војислава Вучковића, Симфонију број 88 у Ге-дуру Јозефа Хајдна, Романсу за виолину и оркестар Петра Стојановића, Галоп Милана Ристића и Концерт за клавир и оркестар у а-молу опус 16 Едварда Грига.

Развој радиодифузних институција, нарочито интензиван двадесетих и тридесетих година прошлог века, као последицу имао је настанак сталних музичких ансамбала чији је основни задатак био редовно суделовање у реализацији радио програма. Концерти тих ансамбала емитовани су непосредно из студија или су преношени из концертних дворана.

У Београду су се најпре формирали мањи ансамбли, квартети и други састави камерног типа, а 1929. са радом су почели Радио-дувачки секстет и Радио-квартет, чијим је музицирањем 18. марта исте године најављен званични почетак редовног програма Радио Београда. Истог лета, квартет је проширен у Салонски радио-оркестар, да би каснијим придруживањем нових чланова нарастао до симфонијских размера.

У пролеће 1937. године, док је директор Радио Београда био књижевник Вељко Петровић, за шефа Музичког одељења постављен је Маихаило Вукдраговић. Он је добио задатак да формира „класични оркестар”. Под именом Велики радио-оркестар, ансамбл је почео са радом исте године, а његово оснивање било је прекретница за културни живот Београда и Србије. Поред професионалних инструменталиста из Београда, Загреба и Љубљане, у његовом саставу било је Чеха и Немаца, што је допринело усавршавању домаћих музичара. Први концерт мајстор био је Андрија Хаузер, а први диригенти Великог оркестра били су Михаило Вукдраговић и др Војислав Вучковић.

Занимљив је податак да је након формирања Великог радио-оркестра 1937, и то од 1. маја до краја следеће године, статистика забележила емитовање 24 симфонијска концерта, 122 оркестарска концерта и 10 концерата оперских арија и фрагмената уз пратњу Великог радио-оркестра. Већ крајем 1939. године фонотека Радио Београда располагала је са 3.062 грамофонске плоче, међу којима и са 101 снимљеном у самој радио станици. Тако се, само годину дана од оснивања Великог оркестра и деценију од почетка непрестаног рада Радио Београда, већ могло говорити о релативно богатом и разноврсном музичком репертоару, а како би се избегло често понављање појединих композиција, формиран је и одговарајући музички архив. Убрзо по оснивању Великог радио-оркестра, приступило се и прикупљању партитура, тако да је за кратко време обезбеђено 120 дела домаћих и 585 остварења страних аутора.

Према сећању академика Михаила Вукдраговића, једног од првих диригената Великог радио-оркестра, први јавни концерт овог ансамбла одржан је баш под његовом диригентском палицом у септембру 1937. на Коларцу, а убрзо су почели да се приређују и јавни концерти на Колачевом универзитету са бројним солистима. Запажени су били наступи уметника као што су пијаниста Николај Орлов, волончелиста Енрико Мајнарди, виолинисти Едо Затурецки и Марија Хлоуњева, певачица Зинка Кунц, пијанисткиње Олга Михајловић, Мелита Лорковић и Матјуса Блим, да поменемо само нека од имена у великом низу југословенских уметника који су крајем 30-их година прошлог века сарађивали са ансамблом.

Када је септембра 1940. године профашистички оријентисано руководство преузело Управу Радио Београда, Михаило Вукдраговић, Војислав Вучковић и књижевник Вељко Петровић смењени су са дужности као „изразито непожељне личности” за тадашњи режим. Током окупације, радију је име промењено у „Војнички радио Београд”. Под именом Радио Београд наша кућа наставља са радом 10. новембра 1944. из зграде Српске академије наука. Првих дана по ослобођењу, у новембру 1944. Симфонијски оркестар концертирао је пред микрофонима Радио Београда, а за диригентски пулт дошао је Оскар Данон. Један од првих послератних концерата ансамбла одржан је у децембру 1944. године у Народном позоришту и био је посвећен двогодишњици смрти др Војислава Вучковића. Том приликом, према речима Данона, дириговао је Вучковићеву композицију за баритон и оркестар Болница у руменом јутру са солистом Павлом Холотковим, а изведена је и композиција Завештање Модеста Мусоргског, такође из Вучковићевог пера.

Након ослобођења 1944, за првог шефа Музичког одељења Радио Београда поново је именован Михаило Вукдраговић. Седам година касније Симфонијски оркестар поново прекида са радом да би се од његових музичара основао Симфонијски оркестар Народне Републике Србије. Том приликом је Радио Београд новооснованом ансамблу уступио своје музичаре уз комплетан инструментаријум, архиву и нототеку. Из овог оркестра касније се развила обновљена Београдска филхармонија, а 1953. Јосип Калчић, тадашњи главни уредник Музичког програма Радио Беоргада, поново је формирао Симфонијски оркестар Радио Београда од најбољих београдских музичара, којима су се постепено прикључивали млади инструменталисти. Диригентски пулт поверио је Живојину Здравковићу.

У низу диригената који су касније са оркестром остварили велике успехе, изводећи значајна дела музичке литературе домаћих и страних аутора налазе се: Игор Маркевич, Зубин Мехта, Шарл Дитуа, Лорин Мазел, Мстислав Ростропович, Оскар Данон и други. Наравно, изузетна сарадња остварена је и са шефовима-диригентима оркестра, од којих треба истаћи Стевана Христића, Младена Јагушта, Крешимира Барановића, Ванча Чавдарског, Владимира Крањчевића и Бојана Суђића.

Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије добитник је бројних награда и признања, а само нека су: „Изванредни златни беочуг”, годишња награда ревије „Музика Класика” за најбољи оркестарски ансамбл за 2013. годину, а заједно са Хором РТС, 2019. године, одликован је и Сретењским орденом трећег степена, за трајан допринос култури.

Уредница емисије Марија Вуковић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње