субота, 21.03.2026, 20:02 -> 12:20
Оперска сезона Eурорадија 2025–2026
Амилкаре Понкијели: Ђоконда
Репродукујемо снимак опере „Ђоконда” Амилкареа Понкијелија, забележен пре двадесет дана, тачније 1. марта на представи у Театру Лисеу у Барселони, када је обележена 150. годишњица од смрти овог италијанског композитора. Продукцијом коју потписује режисер Ромен Жилбер, дириговао је један од најбољих познавалаца ове Понкијелијеве партитуре – диригент Даниел Орен. У главним улогама слушали сте Сајоу Ернандез као Ђоконду, Ксенију Дудникову као Лауру, Виолету Урману као Ла Чеку, Мајкла Фабијана као Енца Грималда, Габријелеа Вивијанија као Барнабу и Џона Релију као Алвизеа Бадоера.
Нове опере у Италији, писане у периоду од премијере Донцетијевог „Дон Пасквалеа” 1843. до појаве веристичких композитора с краја XIX века, нису се задржале на репертоару, осим ако им аутор није био Ђузепе Верди. Једино у случају Понкијелијеве „Ђоконде”, као и Боитовог „Мефиста” проналазимо изузетак, у контексту потпуне доминације вердијанске драме како позорницама, тако и канонизованом репертоару италијанске опере друге половине XIX века.
Прво извођење Понкијелијеве лирске драме „Ђоконда” уприличено је у миланској Скали 8. априла 1876. године. Либрето по мотивима комада Виктора Игоа „Анђело, тиранин Падове” написао је управо Ариго Боито, под својим песудонимом Тобиа Горио, очигледним анаграмом сопственог имена и презимена. Понкијели је имао доста резерви према овом пројекту, као и према самом либрету који се ослањао на модел француске велике опере. Широко постављена радња, бројне балетске и жанр сцене, нису му одговарале, али је опера топло примљена на премијери. У наредне четири године Понкијели ће ревидирати партитуру, додаваће нове нумере, а дело ће се изводити у Венецији, Ђенови и Риму. Коначна верзија „Ђоконде” из 1880. године, у обновљеном извођењу у Скали, постигла је тријумфалних успех. Најпознатија нумера из опере „Ђоконда” је балетски дивертисман Игра часова које је овековечена и у антологијском Дизнијевом анимираном филму „Фантазија” – то је позната секвенца са нилским коњима у балетској одећи, док је арија Небо, море постала део тенорског, солистичког репертоара. У опери сусререћемо спој оперских стилова епохе у којој је настала – вердијански утицај на мелодију, хорске пасаже са елементима локалне "венцијанске" боје, монологе који указују на свет опера руске школе, вагнеријанску оркестрацију, плесове и балетске сцене карактеристичне за француску велику опери, као и финале које антиципира долазак веризма само неколико година касније.
Радња опере Ђоконда, смештена је у Венецију, у XVIII веку, где зли сплеткарош и шпијун Барнаба покушава да се домогне лепе оперске певачице Ђоконде. Она је заљубљена у капетана Енца Грималда, бившег вереника Лауре Адорно, супруге моћног венецијанског патриција Алвизеа Бадоера. Енцо и Лаура планирају бег, који бива осујећен, али ипак, на крају, уз помоћ Ђоконде, која се несебично жртвује, успевају у свом науму.
Уредница емисије: Ксенија Стевановић
Коментари