Светске музичке позорнице

Најпре ћете чути Равелову свиту Моја мајка гуска, коју је композитор написао 1908. године у форми клавирске свите инспирисан истоименом збирком бајки Шарла Пероа. Године 1911. обликовао је и оркестарску верзију која је данас део репертоара бројних светских ансамбала.

Након тога следи Први клавирски концерт у Це дуру, опус 15 Лудвига ван Бетовена, са Мартом Аргерич као солисткињом.

Посебну димензију овом наступу у Лугану дао је поновни уметнички сусрет Марте Аргерич и Шарла Дитуаа, двоје музичара чије су се биографије деценијама укрштале и на приватном и на професионалном плану. Некадашњи супружници, Аргерич и Дитуа остали су повезани музиком, пре свега великим концертантним репертоаром у којем су остварили низ запажених сарадњи. Зато њихов наступ у Лугану није био само још једно извођење Бетовеновог Првог клавирског концерта, већ и сусрет уметничких искустава, памћења и међусобног разумевања. Марта Аргерич је и овом приликом потврдила оно због чега њене интерпретације деценијама изазивају велику пажњу. Наиме, њено свирање никада не оставља утисак унапред обликоване интерпретације, већ музике која се пред слушаоцима ствара непосредно, слободно и са живим унутрашњим пулсом.

Други део концерта испунила је Четврта симфонија у А дуру, опус 90 Феликса Менделсона. Идеје за писање овог остварења композитор је добио током путовања по Италији, 1830. и 1831. године, па је оно познато и као Италијанска симфонија. Партитуру је завршио 1833, када је симфонија премијерно изведена у Берлину, а том приликом сам Менделсон је дириговао оркестром.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић