Музика вива – 70. Међународни Рострум композитора

Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, први пут је одржана у Литванији, у Вилњусу, од 14. до 17. маја, а домаћин такмичења је било Удружење композитора Литваније у сарадњи са каналом класичне музике ЛРТ Класика. Током четири дана такмичења, представила се двадесет једна радијска кућа са четири континента, а укупно је изведено 39 дела у две категорије – општој и селекцији аутора до 30 година. У вечерашњој емисији слушаћете остварења композитора који долазе из Аустрије, Бугарске и Летоније.

Елизабет Харник, аустријска пијанисткиња и композиторка, створила је разноврстан опус брисањем жанровских граница путем различитих сарадњи на пољу импровизоване музике, интердисциплинарних пројеката и савременог композиторског језика. Као импровизатор, она ради унутар звучног света инспирисаног електро-акустиком, користећи се специфичним препарирањима и проширеним техникама, уз померања граница клавира. Њен стваралачки опус обухвата већи број остварења за соло клавир, камерна и оркестарска дела и композиције за различите ансамбле. Студије композиције похађала је код Беата Фурера на Универзитету за музику и извођачке уметности у Грацу, а у Вилњусу се представила вокалном композицијом spirat adhuc amor. Ово дело инспирисано је стиховима античке песникиње Сапфо, тачније одом у којој она истражује појам лепоте. Композиторка развија идеју да је најлепша ствар оно што волимо, уводећи и концепте активне љубави и бриге Ериха Фрома.

Селекцију Бугарске представљао је Адриан Павлов. Рођен је 1979. године у Софији, а студије је завршио на Високој школи за музику „Ханс Ајзлер” у Берлину, у класи Ханспетера Кибурца. Поред компоновања, активан је и као диригент и пијаниста. Композиција Мото пер-и-петуо инспирисана је како сећањима, тако и слутњама. У овој композицији, аутор се окреће стваралаштву Албана Берга, прецизније његовој недовршеној Пасакаљи за оркестар, на којој је композитор радио 1913. године. Један препознатљив мотив из овог дела – у деоници контрабаса и ксилофона – Павлов анализира, разлаже и потом поново конструише, стварајући нове везе између њих, укључујући и алузију на мелодију из бугарског фолкора. Сама атмосфера дела је тмурна и застрашујућа, као слутња неког великог преврата који нам предстоји.

Летонска ауторка Ана Фишере ствара у готово свим традиционалним музичким жанровима, као и у области електронске музике и мултимедијалних инсталација. Она инспирацију пре свега проналази у природи, али и својствима звука, којем приступа као живом организму из којег израста свака музичка форма. Композиција Иси-хија назив је добила по грчкој речи за мирно море без ветра. Парменид у својој дидактичкој песми „О природи” у разговору са богињом, наводи да ум мора постићи исто стање мира како би могао да крене на пут ка истини, насупрот света привида који се ствара мишљењем људи.

Селекцију Летоније представљао је и Платонс Буравицкис, свестрани аутор који ствара у различитим музичким жанровима, од акустичких до електронских. Његову музику често описују као „агресивно лепу”, а карактеришу је комплексне структуре, емоционална дубина и техничка иновативност. Буравицкис је посебно заинтересован за однос људи и машина, те често у своја дела инкорпорира елементе звучне синтезе, алгоритмичких прорачуна и импровизације. У својој композицији Искра, он посматра концепт варнице као катализатора стварања и промене. Ови термини нас асоцирају на инспирацију, паљење мотора, али и започињање креативног процеса. Искра, или варница, су истовремено и узрок и последица, које активирају експлозију енергије и идеја. Аутор повлачи паралеле између овог концепта и различитих феномена, од хемијских реакција до астрономских проналазака. На крају, искра представља и симбол наде за будућност испуњену прогресом, једнакошћу и новим открићима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић