21:30
Антологија српске музике
Представљамо дела Душана Костића, композитора који се поред свог основног позива, бавио и музичком критиком, односно педагогијом као професор на Факултету музичке уметности у Београду, где је установио предмет Анализа музичких стилова. Чућете Симфонију in Sol, Симфонију број 2, као и Трећи и четврти гудачки квартет овог аутора.
Рођен 1925. године у Загребу, Костић је студирао на Музичкој академији у Београду у класи Предрага Милошевића, а потом је усавршавао дириговање на курсу у Бајројту код Хермана Шерхена. Пре запослења на Факултету музичке уметности, водио је неколико хорова, радио је као корепетитор, а затим и професор теоријских предмета у Музичкој школи „Мокрањац”, те као музички сарадник Радио Београда.
Музиколошкиња Роксанда Пејовић овако описује развојни пут стваралаштва Душана Костића: „Већ на почетку Костићеве делатности сусрећемо се с извесним моментима који ће пратити и његов потоњи рад, али и композиције његових савременика – с нетрадиционалним третманом сонатне форме, употребом додекафоније, коришћењем народних мелодија, очигледном склоношћу као полифоном начину мишљења и потребом да музичким средствима искаже духовитост”, закључује Пејовић.
Неке од ових карактеристика сусрећемо и у првој Костићевој симфонији – „Симфонији in Sol” из 1957. године, једној од раних и репрезентативних примера примене додекафонске технике у нашој послератној музици. Ипак, дванаесттонској огранизацији Костић приступа слободно, уз задржавање тоналног средишта како сам наслов дела и сугерише. Симфонија има три става и управо се овде примећује његов нетрадиционални приступ сонатној форми, кроз изостављање традиционалног лаганог одељка симфонијског циклуса. Тако се музички ток усмерава кроз три више или мање покренута става – крепког, првог Алегро дечизо, преко иронизираног скерца Престо, до завршне пасакаље Анданте модерато у којој се ствара звучна и драматуршка апотеоза дела у завршном одсеку Алегро енерђико.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари