Филозофија медија: медији и интелигенција – говорe Уна Поповић и Срђан Шаровић и Тамара Брадић

У савременој цивилизацији алгоритми названи вештачком интелигенцијом се намећу као референтна тачка и најпоузданији извор знања. Савремена технологија обезбеђује да се на питање било које врсте добије резултат претраживања огромне базе података, што води некритичкој изградњи поверења у понуђене одговоре. На делу је делегирање одговорности за стицање знања као и за самостално промишљање, будући да такозвани алгоритми вештачке интелигенције успешно анализирају и систематизују било који одабрани садржај. Насупрот томе, питање које постављају Уна Поповић и Срђан Шаровић гласи: да ли се вештачка интелигенција може употребити као (дидактичко) средство за подстицање промишљања и, посебно, за подучавање у филозофији? Такав алгоритам не би нудио податке о постојећим филозофским идејама, већ би сам морао да оперише као филозоф – постављајући питања. Аутори излагања ће представити један такав модел „Вештачке интелигенције филозофа”.

Тамара Брадић заступа тезу да су навике умрежавања међу корисницима интернета технолошки условљене и да утичу на квалитет интерпретације података. Позивајући се на Лева Мановича и становиште да је „софтвер постао наш интерфејс са светом, другима, нашом меморијом и имаганицајом”, ауторка примећује да је софтвер заменио многе, раније коришћене медије, при чему компјутер и софтвер не представљају само „технологију”, већ нови медијум који није само ново техничко средство. Само умрежавање на друштвеним мрежама се не може објаснити без познавања начина функционисања мрежа и софтвера, док је логика програмирања, као саставни део процеса дигитализације, фактор који значајно утиче на интерпретацију података корисника интернета. Сложеност принципа на којима се заснивају нови медији указује на то да се повезивање и размена информација на интернету другачије конституишу и да не зависе искључиво од наше интерпретације података. Дакле, различите врсте медија почињу да делују као посебне врсте, услед чега се сусрећемо са једном хибридном софтверском културом, чија сложеност утиче на индивидуални фактор интерпретације података и информација корисника интернета.

Уредница циклуса Тања Мијовић.