Грамофонија – Оркестарска дела Чарлса Ајвза

Изводе чланови Њујоршке филхармоније под управом Ленарда Бернстајна. Емитујемо записе са винила који је објавила продукцијска кућа Колумбија 1966. године.

Продуцент ове плоче је био Џон Маклур који је сарадњу са Бернстајном отпочео још 1961. године, убрзо након доласка у компанију Колумбија. Он је најпре радио као сниматељ, али му је након неколико година поверен продукцијски посао и то на снимањима тадашњих великих звезда као што су Јуџин Орманди и Игор Стравински. Управо му је сарадња са руским композитором донела прву Греми награду 1962. године за албум на којем Стравински диригује извођењима својих оркестарских композиција. Тих година је радио на десетак плоча годишње, а само са Бернстајном је снимио неколико албума који су достигли светску популарност. Она је потврђена другом Греми наградом 1965. године, занимљиво, поново за албум на којем композитор диригује извођење својих дела, али је овога пута то био Бернстајн. Албум који вечерас емитујемо је објављен у време највеће популарности Бернстајна и Маклура, те не изненађује што постоји велики број његових верзија и реиздања. Прва страна албума је забележена у Филхармонијској дворани у Њујорку 1965. године, а друга у Центру Менхетн у којем су још од Другог светског рата организована снимања веома значајних албума. Снимци са друге стране плоче су настајали од 1962. до 1964. године.

Значајно је поменути да је на овој плочи Бернстајн представљен не само као извођач, већ и као ментор и супервизор млађим диригентима Сеиђију Озави и Морису Пересу. Обојица су постали Бернстајнови асистенти 1961. године, с тим што се Озава вратио на то место у сезони 1964/65, а Перес је отишао у Тексас где је постао главни диригент свог оркестра. Занимљиво је да на омоту албума стоји само Бернстајново име и плоча је каталогизована као његов албум, док се информације о томе да једну композицију изводе његови асистенти налазе у списку композиција на полеђини.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић